Najvažnije
How Good Of A Friend Are You Really?
Porodica Miladinović iz Petrovca na Mlavi pčelarenjem se bavi već sedam decenija. Tokom svih tih godina ljubav prema pčelama prenošena je sa kolena na koleno, a broj košnica se povećavao. Danas ova pčelarska porodica poseduje više od 200 košnica i može da živi od tog posla.
Začetnik je bio deda Dragiša Lazarević koji nažalost više nije među živima. Pčelarske dane započeo je sa oko 40, u to vreme modernih poloških košnica. Dragišu je nasledio sin Borivoje, koji je ovaj posao radio zajedno sa suprugom Radicom. Oni su, uvidevši brojne nedostatke, pre svega u gabaritu i težini, zamenili pološke košnicama sa polumedištima. To im je omogućilo dobijanje visokokvalitetnog sortnog meda koji postiže visoku cenu u prodaji.
Borivoje i Radica i danas aktivno učestvuju u proizvodnji, pre svega u pripremi pčelarskog materijala i vrcanju meda, dok su njihov sin Milan Miladinović i njegova supruga Karolina zaduženi za rad na pčelinjaku.
„Moja supruga Karolina ravnopravno sa mnom podnosi visoke temperature, ubode pčela i nespavanje kada ima najviše posla. Može se reći da sam pravi srećnik, jer mi je životni saputnik pravi partner u poslu“, ponosan je Milan.
Milan i Karolina Miladinović
Gazdinstvo su registrovali 2008. godine jer je to bila zakonska obaveza bez koje ne bi mogli da koriste subvencije od 800 dinara po košnici, povoljne poljoprivredne kredite i bespovratna sredstva za pčelarsku opremu.
„Sve ove pogodnosti koristimo redovno i zahvalni smo Ministarstvu poljoprivrede što u sve većoj meri prepoznaje pčelarstvo kao ozbiljnu i značajnu granu za ekonomiju ove zemlje“, ističe naš sagovornik.
Od početka su, kaže, članovi Saveza pčelarskih organizacija Srbije, kao i lokalnog udruženja pčelara „Mlava“ iz Petrovca, koje se ponosi svojom bogatom istorijom i opravdano se smatra jednim od začetnika pčelarenja u Srbiji.
Milan je učestvovao na raznim seminarima i edukacijama za pčelare i dobio brojne sertifikate. Posebno je izdvojio sertifikat koji je dobio pre nekoliko godina kao učesnik projekta u organizaciji Ambasade Kraljevine Norveške koji je realizovan uz pomoć petrovačke lokalne samouprave.
Jedan od brojnih sertifikata koje poseduje
Takođe, pčelarsko gazdinstvo Miladinović poseduje i sertifikat za proizvodnju i plasman svojih proizvoda koji su dobili od Uprave za veterinu Republike Srbije. Kako objašnjava, imaju odgovarajuće prostorije za skladištenje pčelinjih proizvoda i pčelarske opreme, urađene po najvišim standardima.
„Redovno unapređenje znanja je veoma bitan segment pčelarstva da bi se izborili sa raznim i brojnim izazovima kojih je danas više nego ikada. Pčelinje bolesti, nedostatak ispaše, kao i prekomerna upotreba pesticida su problemi koji uzrokuju česta stradanja pčela. Zato se redovno organizuju predavanja na kojima naučnici iz naše oblasti daju smernice kako da ublažimo štetnost svih ovih uticaja, a da se pri tome i sam proces proizvodnje meda i ostalih proizvoda unapredi, osavremeni i olakša“, objašnjava on.
Deo pčelinjaka
Porodica Miladinović trenutno poseduje pčelinjak od 211 „Dadan Blatovih“ desetoramnih košnica i bavi se proizvodnjom meda, matične mleči, perge i ostalih pčelinjih proizvoda, kao i matica pčela i rojeva.
„Smatramo da je trenutan broj košnica optimalan za našu porodicu, a ukoliko neko od naše četvoro dece, Ognjen, Iva, Dušanka i Dimitrije, poželi da proširi pčelinjake i da im to bude primarno zanimanje, rado ćemo taj broj povećati. Verujemo da će neko od njih nastaviti da se bavi ovim poslom jer su od malih nogu rasli uz ljubav prema pčelama“, nada se on.
Cela porodica uključena u pčelarenje
Pčelinjaci su raspoređeni na četiri lokacije u podhomolju, a sele ih na ispašu kasnog bagrema u okolini Žagubice gde ostaju na livadskoj paši do kraja leta. Matice proizvode u šestoramnim dvodelnim oplodnjacima standardnih DB ramova u kojima, zbog velike površine saća, matica pokazuje sav svoj kvalitet.
„Plodišni med uvek ostavljamo pčelinjem društvu i nemamo potrebe za dopunom hrane sirupom ili pogačama, tako da zajednice poštedimo bespotrebnog trošenja i uvek imamo zdrava i jaka društva koja maksimalo iskoriste svaku ispašu. Košnice ne utopljavamo i ne vršimo nikakve stimulacije jer se to pokazao kao bespotreban posao. Poštujemo osnovne postulate pčelarstva koji su nam omogućili da jednostavno i jeftino pčelarimo, pri tome dobijajući med vrhunskog kvaliteta sa dobrom cenom“, priča Miladinović.
Milan u pčelinjaku
Što se tiče budućnosti pčelarstva Milan je optimista zbog, kako kaže, povećane potrošnje meda i drugih pčelinjih proizvoda. Smatra da to znači da se narod okreće prirodnoj i zdravoj hrani i samim tim omogućava sve veći razvoj pčelarstva u Srbiji koje je još uvek na niskim granama i ne koristi veliki potencijal koji ima.
Proizvode i pergu
Ipak, i pčelari poput drugih poljoprivrednih proizvođača vode svoju borbu „sa vetrenjačama“. Veliku brigu im zadaju falsifikati meda koji se nalaze u velikim trogovinskim lancima. Protiv njih se bore kvalitetom, dobrim i poštenim radom koji mora da pobedi, veruje on.
Milan je zadovoljan cenom meda i kaže da omogućavaju da se proizvodnja pčelinjih proizvoda isplati.
Zadovoljan cenom meda i pčelinjih proizvoda
„Veleprodajne cene bagremovog meda su dostigle oko 750 dinara po kilogramu, dok se ostale vrste meda u veleprodaji ne cene dovoljno, ali zato je potražnja šumskog i livadskog meda među ljubiteljima pčelinjih proizvoda velika i cene se kreću oko 1.000 dinara po kilogramu u tegli. Naša orjentacija je pre svega prodaja meda mušterijama direktnim kontaktom“, priča Milan.
Kaže i da je veoma zadovoljan plasmanom svojih proizvoda i ističe da je za to zaslužna dobra reputacija koju su sticali godinama. Osnova svega su kvalitetni proizvodi pravog vrcanog meda koji je prepoznatljiv mušterijama širom Srbije po svom kvalitetu.
Određena doza neizvesnosti postoji u ovom poslu, jer se odvija pod vedrim nebom i bitno utiču vremenski uslovi. Milan kaže da je pčelinja ispaša ove godine bila ispod proseka zbog mraza i kiše, što je doprinelo slabijoj proizvodnji bagremovog meda, dok su ostale ispaše u toku leta bile bolje. Prosek prinosa bagremovog meda kao najtraženijeg, drastično je opao u zadnjih desetak godina.
Bagremov med najtraženiji
„Pčelarstvo je dug proces, a uspešno pčelarenje još duži i skuplji. Traži puno odricanja i discipline, mnogo strpljenja i čvrste volje. Bio hobista ili profesionalac, svako bez razlike oseti pozitivnu energiju kada uđe na proleće u svoj pčelinjak i čuje najprijatniji zvuk na svetu – zujanje pčela. Zar ima srećnijeg čoveka od pčelara, koji se druži sa tako veličanstvenim bićima. Verujem da ne, i da smo mi zaista privilegovani, a da toga nismo ni svesni“ zaključuje ovaj petrovački pčelar.
Ovaj tekst nastao je u sklopu projekta " Ima li budućnosti za domaće poljoprivredne proizvode“ koji sufinansira Opština Petrovac na Mlavi po osnovu Konkursa o sufinansiranju projekata iz budžeta opštine radi ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja u 2021.godini.
- Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
