Sveti velikomučenik Dimitrije Solunski, koga starokalendarske pravoslavne crkve slave 8. novembra, rođen je u Solunu u 3. veku nove ere, gde je postavljen na očevo mesto za vojvodu. Zadatak mu je, takođe, bio da progoni hrišćane, međutim, on ih je štitio i zato bio osuđen na smrt. 

Izboden je kopljima od strane rimskih vojnika početkom 4. veka. Solunski hrišćani Dimitrija su tajno sahranili. Na mestu njegovog groba kasnije je podignuta crkva i proglašen je zaštitnikom grada Soluna. 

Običaji i verovanja

Vernici i danas veruju u lekovitost njegovih moštiju. Crkveni spisi navode da je sveti Dimitrije "bdeo nad svojim gradom i spasavao ga zemljotresa i drugih nesreća".

Na Mitrovdan, čuveni hajdučki rastanak koji se pominje u narodnim pesmama,  hajduci su se rastajali da bi kod jataka prezimili zimu i ponovo se sastali o Đurđevu danu sledeće godine. Tako je i nastala krilatica: Mitrovdanak - hajdučki rastanak i Đurđevdanak - hajdučki sastanak.

Na današnji dan se predskazuje kakva će biti zima. Veruje se od davnina da ako na Mitrovdan pada sneg, to znači da je Sveti Dimitrije došao na belom konju i da će se snežni prekrivač zadržati sve do aprila. Ako je oblačno čeka nas topla zima, a ako je pak vedro, prema narodnom verovanju, zima pred nama biće oštra. 

U Srbiji postoji i verovanje da na Mitrovdan ne treba grditi malu decu, koliko god da su pogrešila ili bezobrazna, jer će navodno onda cele godine biti nestašna.