VEROVANJA u Zviždu i Homolju: Vatra i kolo za duše umrlih (FOTO)

Kučevo

Društvo

VEROVANJA u Zviždu i Homolju: Vatra i kolo za duše umrlih (FOTO)

Foto: E.B.

How Good Of A Friend Are You Really?

Za Vlahe je odavno poznato da svoje ne zaboravljaju na ovom, a posebno na „onom svetu“. Priveg – velika vatra, jedan je od načina na koji brinu o umrlima. Taj običaj je opstao u većini vlaških, ali i srpskih sela u Zviždu i Homolju, pa i u istočnoj Srbiji.

Priveg i Marga spadaju u grupu pokladnih običaja iz predhrišćanskog, odnosno paganskog perioda. Održavaju se za vreme belih poklada. To je praznik koji se ne održava svake godine u istom danu, već menja datum, ali je uvek u subotu i nedelju.

Priveg je velika vatra koju ljudi pale kako bi se njihovi mrtvi „ugrejali“

Dragan Đorđević iz Centra za Kulturu „Veljko Dugošević“ iz Kučeva kaže da se ovaj praznik obeležava u čast preminulih i da pripada kultu mrtvih.

Privjeg znači veliku vatru koja se pali za mrtve, jer se veruje da mrtvi na onom svetu nemaju dovoljno svetla i vatre da se ogreju, i tada članovi njihovih porodica namenjuju tu vatru, uz koju prinose i darove,“objašnjava Đorđević.

U selima koja su zbijena pali se jedna ili dve vatre u centru, na raskrsnicama i trgovima, dok u razuđenim mestima, svako to radi na svom imanju, dvorištu, voćnjaku...

Priveg je uspeo da opstane i kao jedan vid tradicije i narodnog okupljanja. Ranije je imao značajniju ulogu pre pojave televizije i interneta. To je bila prilika da se ljudi okupe nakon paljenja vatre, trajalo je veselje i igranka.

Marga

Marga je jedan specifičan vid Privega. Postojala je u više mesta u istočnoj Srbiji, ali nakon posleratne zabrane uspela je da se održi bez prekida samo u Rakovoj bari kod Kučeva.

Marga je kolo za mrtve koje se igra oko vatre, oko Privega. Ali to je tek završni čin.

Drva za Priveg daju svi meštani iz sela

U pripremi Marge učestvuje celo selo. Ispred svake kapije porodica stavi drva za potpalu, koliko mogu i koliko žele.

Deca, odnosno mladi, traktorom obilaze selo kako bi sakupili drva. Nekada su ih nosili na ramenima ili volovskim kolima.  Sakupljanje drva traje dok ne padne veče. Tada pale vatru u centru sela gde je najveći prostor bez kuća, kako ne bi došlo do štetnih posledica. Kada vide plamen, meštani se skupljaju oko vatre. Po jedna žena iz svake kuće nosi tamjan da nameni mrtvima.

Živojka Žujkić iz Rakove bare kaže da se to radi kako bi bog pustio duše njihovih umrlih da se ugreju. To je oko 12. marta – u vreme „borbe“ između zime i proleća.

Verujemo da mrtvi dolaze da se ugreju. Bog vatre vadi duše da se ugreju. Verujemo da su svi naši mrtvi oko vatre. To je veza ovog sveta sa onim. Ovde smo oduvek verovali u zagrobni život“, potvrđuje ona.

 

Cilj igranja Marge je da kolovođa ubaci „keca“ u vatru

Najvažniji deo Marge je kolo. Čini ga paran broj snažnih mladih muškaraca. Kolovođa je proleće, a onaj na začelju, koga u ovom kraju nazivaju „kec“ je zima. Svi nose opasače. Polovina igrača vuče napred, druga polovina nazad.

U praksi to otprilike izgleda ovako: Kolovođa u jednom trenutku uzvikne „ op marga!“, iznenada povuče igrače u svoju stranu i vijugaju se poput zmije. Kolovođa nosi štap kojim tuče „ zmiju“ - one na kraju kola. Ko je bezobrazniji, može i malo jače da udari. Zato se za „keca“  i kolovođu uvek biraju najjači.

Kolovođa nosi štap kojim uadara „ zmiju“ – one na kraju kola.  

Oni se, kako se ovde kaže, „nadgornjavaju“. Ovde se i vetar zove „gornjak“ kada duva. Kolovođa treba da prevari „keca“ da ga ubaci u vatru. A on sa svojom polovinom igrača izbegava kolovođu“, objašnjava Živojka.

Novije verovanje je da ovakvo kolo simbolizuje zmiju, ali u Rakovoj bari to ne prihvataju.

Zmija sama sebi izjeda rep što znači kraj jedne i početak druge godine. To se dešava u vreme kada dan postaje sve duži, a noć kraća. Simbolično, umire jedna godina i rađa se druga“, objašnjava Dragan Đorđević iz kučevačkog Centra za kulturu.

Kada se sve završi, svaka domaćica nosi po ugarak vatre kući, kako bi , veruje se ovde, cele godine čuvao njen dom od zmaja.

Živojka se seća i vremena kada bi nakon obrednog kola svi iz sela zaigrali. Toga više nema, jer je najveći broj meštana u dijaspori.

Za žitelje ovaj događaj znači da je selo živo. Da je život neprekidan, jer je to jedini put u godini da se okupe svi koji žive u selu.U Rakovoj bari su posebno ponosni na to da nikada nije prekinut običaj, ni za vreme komunizma. Inače, komuniste krive za uništenje mnogih vlaških verovanja.

Ovaj tekst nastao je u sklopu projekta " Nematerijalna baština kučevačkih Vlaha ” koji sufinansira Opština  Kučevo po osnovu Konkursa o sufinansiranju projekata proizvodnje medijskih sadržaja  iz oblasti javnog informisanja na teritoriji opštine Kučevo u 2019.godini.
 

-Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

To Top