Paraskeva je rođena u Epivatu, kod grada Kalikratije u Maloj Aziji, pri kraju desetog ili početkom 11. veka. Poticala je iz imućne i pobožne porodice. Imala je brata, koji se zvao Jevtimije, i koji se zamonašio veoma mlad, da bi kasnije postao episkop Maditski (989 - 996).

Još kao devojčica odlazila je sa majkom u crkvu i bila je veoma pobožna. Nakon smrti svojih roditelja, željna podvižničkog života, napustila je roditeljski dom i otišla u Carigrad, gde se zamonašila u crkvi Svete Sofije, a zatim se zaputila u Jordansku pustinju. Po predanju, Sveta Petka je mnogo godina provela u pustinji, u postu i molitvi i usamljeničkom životu.

Običaji vezani za ovaj praznik

Za praznik svete Petke, koji je u kalendaru označen crvenim slovom, vezuju se različiti običaji od davnina. Danas bi trebalo izbegavati kućne i fizičke poslove.

Pošto je Sveta Petka zaštitnica žena one ne bi trebalo danas da mese, kuvaju, šiju, peru veš ili rade bilo koji posao u kući kako ne bi navukle gnev svetiteljke i da im tokom godine ne bi trnule ruke.

Na praznik se vernici mole Svetoj Petki za zdravlje, ljubav, svoju porodicu i mir u duši, a u kući se pali tamjan. Vernici veruju da se Sveta Petka uvek odaziva molitvama za zdravlje i sreću porodice.

Veliki broj porodica u Srbiji slavi Svetu Petku kao krsnu slavu. Kada je praznik u sredu ili petak, kao što je slučaj ove godine, priprema se posna slavska trpeza.