Sve što se započne na Spasovdan okončaće se dobro

Braničevo

Društvo

Sve što se započne na Spasovdan okončaće se dobro

Foto: arhiva

How Good Of A Friend Are You Really?

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave jedan od najvećih hrišćanskih praznika, Vaznesenje Gospodnje - Spasovdan.

Spasovdan je pokretni praznik i slavi se uvek 40. dan nakon Vaskrsa. Po hrišćanskom verovanju, vaskresenjem je Gospod pokazao da je jači od smrti i 40. dana od vaskrsenja njegovi su se učenici nalazili za trpezom. Tog dana im se Hristos ponovo javio i rekao:

“Idite po svemu svetu i propovedajte Jevanđelje svakom stvorenju. Ko poveruje i krsti se, biće spasen, a ko ne poveruje biće osuđen.”

Da bi u tome uspeli Hristos im je obećao Duha Utešitelja, i zapovedio da do silaska Duha Svetoga ne izlaze iz Jerusalima. Tako su mogli prenijeti Hristovu veru u svet i time ljudstvo spasavati u veri - odatle naziv Spasovdan. Podignutih ruku Hristos je učenike i blagoslovio nakon čega se počeo uznositi na nebo - Uznesenje, tako se, završivši delo spasenja, vratio Bogu na nebesima.

Od davnina je Spasovdan, kao duboko ukorenjena svetkovina u narodu, prolećni praznik stočara i zemljoradnika. Kako se veruje, Spasovdan je srećan dan i sve što se danas započne okončaće se dobro. Naravno, ovo ne važi za najteže poslove od kojih se vernici uzdržavaju s obzirom na to da je reč o prazniku obeleženim crvenim slovom.

Na Spasovdan se ne radi da grom ne bije i da insekti ne opustoše njive. Posebno je bio raširen običaj da se na Spasovdan po njivama, zabranima, torovima, košnicama, baštama pobadaju krstovi od leskvine (zakršćavanje letine), ako to nije učinjeno na Đurđevdan.

U brojnim domaćinstvima Spasovdan se proslavlja kao krsna slava ili zavetina u selima. Danas je slava grada Beograda i Petrovca na Mlavi, a takođe i poseban praznik za manastire Rukumija i Sestroljin koji su mu posvećeni.

0 komentar(a)

Vaš komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su osnačena *

To Top