Najvažnije
How Good Of A Friend Are You Really?
Pravljenje i ukrašavanje torti je zahtevan i težak posao, ali ako na to dodate ljubav i kreativnost dobijete pravu umetnost. Sve što pomislite oni najspretniji i najmaštovitiji mogu pretvoriti u torte različitih boja i oblika, a jedna od takvih je Tanja Jovanović iz Kučajne.
Tridesetosmogodišnja Tanja, majka tri ćerke, zaposlena je u Centru za kulturu ,,Dragan Kecman“ Kučevo na poslovima dizajna, dekoracije i scenografije, a pravljenje i ukrašavanje torti je njen hobi. Iako bi taj hobi mogao biti unosan posao, ona torte ne pravi u komercijalne svrhe, već učestvuje na različitim takmičenjima humanitarnog karaktera za decu i pravi ih za svoje najbliže.
Ovim hobijem ne bavi se dugo, svega sedam godina, ali je za to vreme uspela da postane majstor svog zanata. Po njenim rečima, može da napravi tortu u bilo kom obliku koji zamislite.
,,Uvek sam bila obdarena za crtanje. Nisam se školovala za pravljenje torti, već sam sve učila sama. Sve što vidite i zamislite ja mogu da napravim, inspiraciju nalazim u okolini. Težim da napravim ono što niko nije napravio, a kada ljudi vide kako izgleda ne veruju da je to torta“, kazala je Tanja za E-Braničevo.
Verovali ili ne ovo je torta
Prvo takmičenje na kome je učestvovala bilo je 2017. godine u Beogradu, priseća se naša sagovornica. Tada je napravila tortu u obliku aligatora i osvojila treće mesto. Od tada pa sve do danas učestvovala je na desetak takmičenja i uvek osvajala prvo, drugo ili treće mesto. Uglavnom su to bila takmičenja humanitarnog karaktera za decu kojoj je potrebna pomoć.
Takmičenja u pravljenju torti za decu su u Srbiji retka, a po podacima naše sagovornice organizuju se u Jagodini, Nišu i Beogradu. Uprkos tome, ljudi su zainteresovani za ovakvu vrstu takmičenja i postoji jaka konkurencija.
,,Na Tortijadi u Jagodini sam i prošle i ove godine osvojila prvo mesto za najlepšu dečiju tortu u konkurenciji od 220 različitih torti“, istakla je Tanja.
Takmičenja su joj korisna i zbog toga što upoznaje druge ljude i stvara kontakte, ali i njih upoznaje sa kučevačkim krajem, za koga određeni broj ljudi u drugim gradovima nije čuo.
Na takmičenju u Jagodini primećena je od kolega iz Skoplja, te su je pozvali da učestvuje na tamošnjem takmičenju u pravljenju torti koje će biti organizovano u oktobru ove godine. Tanja je to srdačno prihvatila kao dobru priliku da pokaže svoj talenat i van granica naše zemlje.
Najlepša dečija torta na 17. Tortijadi u Jagodini
Prošle godine u Jagodini na istom takmičenju osvojila je prvo mesto za tortu u obliku ćurana. Kako kaže, najveća inspiracija su joj životinje.
,,Izabrala sam taj oblik i izgled, između ostalog, zato što mnoga deca nikada nisu videla ćurana. Trebalo bi da se vratimo našim vrednostima iz prošlosti kada je svaka kuća imala živinu i stoku”, naglasila je Tanja.
Torta ćuran
Ipak, izgled torti na takmičenjima ograničava njihov ukus, s obzirom na to da one moraju da budu čvrste kako bi se pravili oblici i ukrasi. Naša sagovornica ih najčešće pravi od ,,Plazma“ keksa kako bi lakše napravila baznu konstrukciju.
,,Na 12. Sajmu etno hrane i pića osvojila sam prvo mesto za tortu u obliku jelena koji stoji sa nogama i niko nije mogao da poveruje da se to jede i da je to prava torta. Ono što razlikuje moje torte od ostalih na većini takmičenja jeste to što nemaju kalup – ja radim rukama, kao vajar, i dovoljan mi je samo skalpel“, priča Tanja.
Torta u obliku jelena koji stoji
Vreme koje joj je potrebno da napravi jednu ovako specifičnu tortu je puno radno vreme, odnosno od sedam do osam sati rada bez prestanka. Materijal je poskupeo, primećuje naša sagovornica, te je sada potrebno oko 2.000 dinara za malu tortu, a za komplikovanije i veće dosta više novca.
Ipak, u svemu tome ima i tri pomoćnice – osamnaestogodišnju ćerku Tijanu, četrnaestogodišnju Teodoru i jedanaestogodišnju Tašanu. Smatra da je organizacija ključ uspeha, kao i podrška okoline.
,,One su uvek sa mnom kada pravim neku tortu i podrška su mi u svemu. Deca su najiskrenija, te uvek kažu kada je nešto dobro, a kada nije. Raduju se svakom mom uspehu, daju mi vetar u leđa, uče od mene i pomažu mi kada zatreba“, kazala je ona i dodala da joj ćerke pomažu i oko kućnih poslova i kuvanja kada nema vremena.
Deca kao najveća podrška
Svesna je toga da bi se njen hobi u većim sredinama više cenio i bio više plaćen, ali je srećna zbog toga što u selu može da živi zdravim životom - ima svoje životinje, baštu, plastenik... Želja joj je u budućnosti da organizuje humanitarno takmičenje u pravljenju torti i u Kučevu.
