Najvažnije
How Good Of A Friend Are You Really?
Sinoć je u maloj sali Centra za kulturu Požarevac održana tribina ,,Usamljenost, depresija, smisao života - psihološki problemi savremenog čoveka”, na kojoj je govorio psiholog i profesor Žarko Trebješanin, a moderator je bio Aleksandar Gajšek, novinar, autor i voditelj emisije “Agape”.
Tribina koju su organizovali Narodni muzej Požarevac i učenici Požarevačke gimnazije Dušan Cvejić i Lazar Milovanović, okupila je veliki broj ljubitelja psihologije.
Sala Centra za kulturu puna publike
Na tribini je u fokusu bilo tumačenje pojmova smisla života, usamljenosti i depresije u “Rečniku psihologije” autora Žarka Trebješanina, a potom su se teme razvijale kroz razgovor i pitanja publike o psihološkim problemima savremenog čoveka.
“Austrijski neurolog i psihijatar Viktor Frankl u svom stavu oslanja se na Ničea – ako čovek ima zašto da živi, on će uvek naći kako. On do toga da je smisao čoveku bitan i da ne može da živi bez njega nije došao tako što je sedeo negde u biblioteci, čitao knjige ili u nekoj fotelji, nego je proveo nekoliko godina u najstrašnijim logorima. Tu je shvatio da čovek mora da nađe neki smisao da bi preživeo te strahote i pakao”, naglasio je Žarko Trebješanin i dodao da se smisao razlikuje od čoveka do čoveka, ali da strada onaj ko izgubi nadu i cilj.
Aleksandar Gajšek ispričao je priču o tome da je Viktor Frankl jednog dana odlučio da sebi oduzme život, jer više nije mogao da podnese pakao u logoru.
“Nacisti su ogradili čitav logor sa žicom u koju je bila puštena struja. Frankl se, dok je išao prema toj ogradi, setio svoje supruge od koje je bio razdvojen i pomislio da je ona ipak preživela i na to koliko im je bilo lepo. Tada je rekao da za to vredi izdržati te paklene muke, da će u toj nadi ostati i da će mu valjda Bog pomoći da to sve preživi kako bi se ponovo sreo sa njom”, rekao je Gajšek.
Ljubav je, po mišljenju Trebješanina, jedan od ciljeva koji se najviše vezuju za smisao i osećanje sreće, te da je ona u različitim anketama uvek iznad bogatstva, imovine, uspeha i zdravlja.
Gajšek je pročitao da je osećanje socijalne isključenosti, pokazuju istraživanja, masovni problem u savremenom društvu – u Sjedinjenim Američkim Državama oko 60 miliona ljudi oseća se usamljeno. Trebješanin smatra da usamljenost danas, u savremenom društvu, dominira i da zavisi od kulture.
“Postoje kulture koje su individualističke, gde se često pojedinac stavlja iznad zajednice, dok su pojedine kulture, poput onih u Aziji ili Južnoj Americi, više kolektivističke, gde pojedinac nije toliko iznad zajednice. Treba poštovati individualna prava, ali čini mi se da to nekada ide previše daleko, na štetu zajednice i povezanosti. Nigde nema toliko usamljenih ljudi kao u tim najrazvijenijim kulturama”, rekao je psiholog i dodao da čoveka više ne gledamo kao blisko biće, već često samo kao konkurenciju i neprijatelja.
Besomučna trka za novcem i sticanjem imovine takođe ljude usamljuje, ocenio je Trebješanin, a tako se gubi i solidarnost. On se osvrnuo i na pojam depresije i napravio veliku razliku između nje i neraspoloženja.
“Jedan od glavnih simptoma depresije su hronična osećanja tuge, praznine, besmisla i bezvoljnosti. Ne postoji čovek koji je stalno raspoložen i zadovoljan. Razlika je u tome što je kod depresije prisutna patološka, bolesna i hronična tuga koja ne prolazi, a za blagi oblik neraspoloženja bolje je reći apatija. Kada to traje dugo i ima niz drugih simptoma onda govorimo o depresiji”, objasnio je psiholog.
Po njegovim rečima, kod drugih bolesti čovek ima zdrav podsticaj, a kod depresije postoji osećanje da je ona zaslužena i nema volje za ozdravljenjem.
