Najvažnije
How Good Of A Friend Are You Really?
Svečanom akademijom danas je u požarevačkom Centru za kulturu obeleženo 150 godina postojanja Kazneno-popravnog zavoda za žene u Požarevcu.
Upravnik Kazneno-popravnog zavoda za žene u Požarevcu Rodoljub Rončević podsetio je na to da je ovaj zatvor jedini u Srbiji u kome kaznu izdržavaju osobe ženskog pola.
“Dobrobit osuđenica tokom izvršenja kazne je nešto što se samo po sebi podrazumeva i to je ono čime se rukovodimo u obavljanju svojih poslova. Ulažemo ogromne napore da novi paviljon koji je u izgradnji sledeće godine bude i useljen. U pitanju je moderan objekat za smeštaj 250 osuđenih lica”, rekao je Rončević.
Rodoljub Rončević
Direktor Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Dejan Carević rekao je da je osnivanjem zavoda u kome će isključivo žene biti na izvršenju kazne zatvora ostvarena velika promena u srpskoj teoriji krivičnog prava i njenoj praksi.
U drugoj polovini 19. veka, kaže on, u Srbiji se beleže prvi napori da se izgrade moderni zavodi za izvršenje krivičnih sankcija po ugledu na zapadne zemlje, pre svega na Englesku i da se odmazda i telesno kažnjavanje odbace kao vid kazne, a da se okrene njenom dostojanstvenom izvršenju.
Po njegovim rečima, Ministarstvo pravde godinama unazad ostaje dosledno narativu da su osuđenice posebno osetljiva kategorija što od svih zahteva i dodatne napore kako bi se unapredio njihov položaj.
“Podsećam da je 2019. godine izgrađen paviljon za smeštaj 160 osuđenica koje izdržavaju kaznu zatvora u poluotvorenom odeljenju. Kao logičan sled planiranja u cilju unapređenja uslova za smeštaj, Ministarstvo pravde i Uprava za izvršenje krivičnih sankcija su pristupili izgradnji glavne smeštajne jedinice za 250 osuđenica koje kaznu izdržavaju u zatvorenom odeljenju. Izgradnja paviljona počela je u septembru 2022. godine, a rok za završetak je septembar sledeće godine”, istakao je Carević.
Ovim novim paviljonom, kaže, biće u potpunosti rešeno pitanje smeštajnih kapaciteta u zavodu. Takođe, ceo zatvorski kompleks u kome žene izdržavaju kaznu zatvora će završetkom ovog značajnog projekta ispunjavati kriterijume Evropske unije, Saveta Evrope i svih modernih zatvorskih uprava.
Podsetio je i da je izmenama Zakona o izvršenju krivičnih sankcija 2014. godine omogućeno deci da u ovom zavodu ostanu sa svojim majkama do njihove navršene druge godine, dok je to ranije bilo do njihove navršene prve godine života.
“U izvodu iz matične knjige rođenih nigde se ne navodi da je dete rođeno tokom izdržavanja zatvorske kazne majke. Trudnice i porodilje su smeštene u posebno opremljenoj jedinici, a uprava zavoda izlazi u susret svim potrebama koje majke i deca imaju”, dodao je Carević.
Naglasio je da su uveli i više sertifikovanih obuka za deficitarna zanimanja i to za - krojenje i šivenje, kao i obuke za poslove uzgoja povrća i cveća u plasteniku, scensku fotografiju, kao i poslove frizera, manikira i pedikira. U dobijenim sertifikatima se nigde ne spominje da su stečeni tokom izdržavanja kazne zatvora kako bi se izbegla svaka moguća stigmatizacija po isteku njihove kazne.
Takođe se osvrno i na različite sekcije.
“U KPZ za žene je posebno važno što se godinama unazad organizuju različite kulturno-sportske aktivnosti, kao i muzička, literarna, šahovska i likovna sekcija i radionica grnčarije. Posebno smo ponosni na činjenicu što su osuđenice 2022. godine, uz podršku i pomoć zaposlenih, osvojile visoko drugo mesto u šahu na Svetskom prvenstvu za lica lišena slobode koje je onlajn organizovala Svetska šahovska federacija u okviru projekta „Šah za slobodu”, rekao je Carević.
Dejan Carević
Jasmina Nikolić, direktorka Istorijskog arhiva Požarevac, rekla je da ovakvi jubileji označavaju krupne društvene i kulturne događaje koji postaju događaji od prvorazrednog značaja za sveukupni kazneno-vaspitni sistem Republike Srbije.
“Srbija je u 19. veku nastojala da dostigne visoke standarde razvijenih zapadnoevropskih zemalja u svim oblastima. Ono što je karakteristika prve polovine 19. veka je opšte neuređeno stanje i nepostojanje kaznenih zavoda sa sistematičnim pristupom kažnjavanja. U šestoj deceniji 19. veka nailazimo na ideje resocijalizacije i prve pokušaje da se te ideje u praksi i ostvare. Položaj žena pred krivičnim i građanskim zakonikom i običajnim pravom u 19. veku podržavao je njen podređeni položaj u porodici”, rekla je između ostalog Nikolić.
Jasmina Nikolić
U kulturno-umetničkom delu programa nastupili su Gradski ženski hor “Barili”, hor KPZ za žene i deo dramske sekcije ovog zavoda sa scenom iz antičke ljubavne drame “Paris i Helena”.
