Najvažnije
How Good Of A Friend Are You Really?
Novinarke nedeljnika Vreme, istraživačke mreže BIRN, kao i Agencije FONET, govorile su lokalnim novinarima Podunavskog i Braničevskog okruga o kreiranju istraživačkih priča, proveri informacija i neophodnom poštovanju etike pri plasiranju ovakvih tema.
U organizaciji Regionalnog internet portala E-Braničevo i uz podršku Ministarstva kulture i informisanja ( sada Ministarstvo informisanja i telekomunikacija), nakon debate na kojoj se govorilo o tome zašto nedostaje istraživačkog novinarstva u lokalnim medijima, s fokusom na Podunavski i Braničevski okrug, održana je medijska učionica – obuka za lokalne novinare oba okruga o radu na istraživačkim pričama.
ISTRAŽIVAČKO NOVINARSTVO U LOKALNIM MEDIJIMA – OD HLEBA DO ISTINE
Radionici je prisustvovalo petnaestak novinara iz Smedereva, Požarevca, Smederevske Palanke, Velike Plane i Petrovca na Mlavi.
Obuku u Požarevcu, koja je trajala više od dva sata, vodile su istraživačke novinarke Jelena Zorić (Vreme i BIRN) i Tamara Skroza (FONET) koja je i članica Komisije za žalbe Saveta za štampu.
Medijska radionica o istraživačkom novinarstvu na lokalu
Cilj projekta koji sprovodi E-Braničevo je da doprinesemo osnaživanju profesionalnih kapaciteta lokalnih redakcija u oba okruga, sticenjem osnovnih veština i kompetencija novinara za rad na temama koje iziskuju istraživački pristup.
Jelena Zorić govorila je o prepoznavanju tema na lokalu, nalaženju izvora i odnosu novinara sa izvorima informacija, o pristupu javno dostupnim podacima i onima koji to nisu, proveri i pravilnoj upotrebi dobijenih informacija, tehnici i alatima za istraživanje, kako organizovati istraživanje od početka do kraja, o društvenim mrežama kao izvorima i zamkama za novinare, kako da se novinari ophode prema državnim organima, posebno policiji i pravosuđu.
Jelena Zorić
Zorić je istakla da bi pri kreiranju priče novinarima trebalo da bude najvažniji javni interes i da to mora da bude polazna tačka. Rekla je da novinari posebno moraju da obrate pažnju na društvene mreže, jer će tamo naići na poluistine, koje moraju da provere iz više uglova.
,,Zašto ja ovo radim - uvek postavljajte sebi pitanje da li će neka priča ili informacija koristiti običnim ljudima koje ne poznajete“, kazala je Zorić.
Za dobru istraživačku priču nisu dovoljni dokumenti, snimci ili fotografije već je potrebno da novinari uklope izvore, dokumentaciju, kontekst, poređenje, povezivanje i da sve izvore i informacija provere.
,,Čak i kada vidite snimak, morate biti pažljivi šta taj snimak znači i kako je nastao. To što imate neku fotografiju ili dokument pred sobom, ništa ne uzimajte zdravo za gotovo. Nemojte da dođete u situaciju da ne proverite kako je nastao neki snimak, da li fali neki deo na početku ili na kraju. Svime se manipuliše, pogotovo u eri nove tehnologije. Ne mora nešto da bude samo montirano, nego i izvučeno iz konteksta“, ukazala je između ostalog Jelena Zorić.
Tamara Skroza je govorila o novinarskoj etici prilikom stvaranja istraživačkih priča, potencirala šta novinari ne smeju da rade u ovom poslu.
Poručila je da razume da je situacija u medijima na lokalu skoro vanredna, ali da novinari kada naiđu na pritiske moraju da se zapitaju zašto su uopšte počeli da se bave ovim poslom.
,,Uvek se vratite na razloge zašto ste u ovom poslu. Svi se mi borimo za neke vrednosti – pravnu državu, bolji život, humanost, poštenje, otvorenost javnih institucija… Ne mogu ja da vam kažem u ovom trenutku da se borite protiv okolnosti. Novinari u Beogradu imaju jednu vrstu problema, a novinari na lokalu drugu. Međutim, u suštini je to isto. Svi se borimo protiv nekih moćnika zatvorenih iza zidova. Nije naš posao da ih rušimo, već je presudno da se snađemo u zadatim okolnostima, a sve radi vrednosti za koje se zalažemo“, poručila je Skroza okupljenim novinarima.
Tamara Skroza
Ohrabrivanje lokalnih novinara da uprkos svemu istraju i ostanu na strani profesionalnog novinarstva, takođe je pripalo Skrozi. Potrebno je, rekla je, da novinari u sebi probude strast, koja je za nju glavna novinarska osobina.
,,Ovaj posao u potpuno normalnim okolnostima, a kamoli u nenormalnim u kakvim vi radite, zahteva ogromne žrtve. Mi smo mnoge ljude ispratili, mnogi su se razboleli, umrli. To je cena strasti i ovog posla koji je mnogo važan, a vi morate da budete spremni da ,,ginete“ za njega. Znam da ovo zvuči kao parola, ali je ovo posao koji traži kompletnu ličnost i zahteva bezuslovnu ljubav koja neće biti adekvatno uzvraćena. To znači da nećete imati para ili regularni privatni život, ali je posao koji je najlepši na svetu i veliki je javni interes da postoji, jer bez novinara nema društva. Najveći je greh kada je novinar nezainteresovan, a ako radite ovaj posao nespremni na bilo kakvu žrtvu, onda ga promenite“, poručila je Skroza.
Radionica, kako je i osmišljeno, nije imala klasičnu predavaču strukturu. Novinari su sa koleginicama iz Beograda pričali o konkretnim problemima koje imaju tokom rada na pričama, o tome koliko je istraživačko novinarstvo uopšte primenljivo u lokalnim redakcijama.
Ovaj tekst nastao je u sklopu projekta „Istraživačko novinarstvo u lokalnim medijima - između hleba i istine” (okrugli sto i medijska radionica).
