Najvažnije
How Good Of A Friend Are You Really?
Slađana Radanović, četrdesetogodišnja Stamničanka, studirala je u Novom Sadu, a potom se vratila u svoje rodno selo. Ona predaje geografiju u Osnovnoj školi ,,Branko Radičević“ u Melnici i Stamnici i majka je dvoje male dece, a pored toga uspeva i da se aktivno bavi čuvanjem kulture i tradicije svojih predaka zajedno sa još desetak aktivnih članica Udruženja žena “Stamničanke”.
Slađana se nalazi od osnivanja 2010. godine na čelu Udruženja žena “Stamničanke”. To je inače drugo udruženje tog tipa koje je osnovano u opštini Petrovac na Mlavi. Po njenim rečima, stariji ljudi u selu, koji po godinama mogu da joj budu roditelji, predložili su da se osnuje udruženje jer je nekoliko godina pre toga u selu iznikla manifestacija ,,Sabor bačijara Srbije“, koja je ove godine održana 15. put.
Sa “Sabora bačijara Srbije”
Na tim prvim bačijadama žene su se okupljale i na štandovima predstavljale stara jela koja su se spremala u ovim krajevima i koja su vezana za bačiju, čuvanje ovaca, praznik Đurđevdan kada se ovce okupljaju i kada se tri meseca nakon toga čuvaju na bačiji.
“Ovo udruženje je zapravo nastalo od bačijade, odnosno želje da se običaj i kulture čuvanja ovaca ne prikazuju samo na ovoj manifestaciji, nego da se taj običaj, specifična hrana, prikažu i na nekim drugim mestima kroz udruženje. Mene su izabrali za predsednicu jer sam u tom trenutku bila najmlađa i smatrali su da ću najlakše da podnesem sve što mora da se uradi oko registracije udruženja. Inače ja sebe nikad ne stavljam u prvi plan, tu su Volica, Grozdana, moja imenjakinja Slađa, Dika, Senka, Mira, još jedna Slađa, Milja, Snežana i Jelena, sve su aktivne članice”, kazala je Slađana i dodala da je nekada bilo njih dvadesetak u udruženju.
Slađana Radanović
Ističe da je glavni cilj udruženja i svih žena okupljenih u njemu da druge ljude upoznaju sa običajima, sa svim onim što nose u svojim genima i korenima i da to prenesu na mlađe generacije. Tako je nastao pre pet godina Etno kutak u Stamnici, u zgradi mesne kancelarije.
“Nastao je sa ciljem da izložimo stvari i predmete koji su se nekada koristili, a koji su stari po nekoliko decenija, i da učimo našu decu čemu su služili, šta predstavljaju i kako se koriste, i da to jednoga dana oni nastave da čuvaju tradiciju”, naglašava naša sagovornica.
Krevet od slame
U etno sobi nalazi se krevet star oko 100 godina koji je punjen slamom, tu su i slameni jastuci. Slađana kaže da deca vole da legnu na krevet i da se oduševe kako je udobno. Ima tu i brojnih drugih stvari koje su članice udruženja donele iz svojih domaćinstava, poput starih ćilima, zavesa, stola, klupa, posuđa… Neke porodice iz sela su takođe donirale svoje stvari, odnosno svoju dedovinu.
Etno kutak u Stamnici
Pored školaraca, etno kutak mogu da posete svi zainteresovani ali je potrebno da se najave preko Turističke organizacije opštine Petrovac na Mlavi. Dan kada je soba najposećenija je u vreme održavanja “Sabora bačijara” i druge, mlađe manifestacije u selu “Pantelejski sabor”, u čijoj organizaciji takođe učestvuju “Stamničanke” zajedno sa seoskim kuturno-umetničkim društvom.
Dokaz da udruženje na pravi način predstavlja običaje i kulturu svojih predaka su brojne diplome i pehari. Naime, vredne Stamničanke učestvuju na manifestacijama širom Srbije i osvajaju nagrade.
Diplome i pehari
“Najveći broj nagrada je za najlepši štand, gde ljudi prepoznaju naše stare predmete koje izlažemo, i za stara jela. Prepoznatljive smo po pripremi čorbe od lobode, koju sprema isključivo Volica po receptu koji je nasledila od starijih, zatim po sarmicama u vinovom lišću sa semenkama bundeve, kao i salčićima. Ljudi nas prepoznaju, naš kvalitet, i na naš štand se uvek dolazi zbog toga”, priča Slađana.
Etno kutak ne bi mogao da se formira bez pomoći lokalne samouprave, koja finansijski pomaže rad udruženja svake godine. Udruženje se takođe ne bi predstavljalo na nekim bitnim događajima na republičkom nivou da nije Turističke organizacije Petrovac na Mlavi koja je prepoznala njihov kvalitet i poziva ih da učestvuju na različitim manifestacijama.
Udruženje nije profitabilno i članice nemaju nikakvu materijalnu korist od svog angažovanja, ali ono što ih motiviše je velika ljubav prema tradiciji i želja da se druže, da vide nešto novo, upoznaju nove ljude i kulture, kaže Slađana u ime svih članica. Naravno, pošto to iziskuje mnogo vremena, rada i truda, najbitnija je podrška porodice koju one imaju.
“U mom domaćinstvu nisu to potencirali, ja se dugo bavim folklorom, ali to je bila isključivo moja želja. Volim da putujem, da se družim sa ljudima i naučim nešto novo. O spremanju tradicionalne hrane najviše sam naučila od žena iz udruženja”, kaže ona.
Stamničanke intenzivno rade i na edukaciji mlađih generacija jer su svesne da na njima svet ostaje. Sarađuju sa osnovnom školom u selu i svoj rad prezentuju đacima. U planu im je, kaže, da u narednom periodu organizuju radionice za decu na kojima će ih učiti da predu i pletu. Iako decu najviše zanimaju mobilni telefoni, smatraju da će na taj način uspeti da ih zainteresuju i da će jednog dana imati ko da nastavi da čuva tradiciju ovog kraja.
Ovaj tekst nastao je u sklopu projekta „Petrovčanke – opstanak u njihovim rukama“ koji sufinansira Opština Petrovac na Mlavi po javnom pozivu za sufinansiranje projekata iz budžeta opštine Petrovac na Mlavi radi ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja u 2022. godini.
– Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
