Najvažnije
How Good Of A Friend Are You Really?
Jovan Petrović iz Prugova ove školske godine završava dve osnovne škole: „Miloš Savić“ u Lučici i muzičku „Stevan Mokranjac“ u Požarevcu i već zna da će harmonika biti njegov životni poziv.
On harmoniku svira od svoje osme godine, a želi je neku godinu duže.
„Ta želja se stvorila na slavama i rođendanima, jer kada se čula muzika, ja bih stao ispred ogledala i pravio se da sviram harmoniku. Kada je to moj pokojni otac video, pitao me je da li želim stvarno da sviram harmoniku. Kupio mi je, pozvao profesora i tako je sve krenulo, “priča nam Jovan.
Ovaj instrument zavoleo je kroz narodnu muziku koja je bila dominantna od njegovog najranijeg detinjstva.
„Zato što je to naš narodni instrument koji se svuda pojavljuje i ja sam odrastao na toj muzici, to je prvi instrument koji sam zavoleo“, objašnjava on.
To je i razlog zbog koga je sa profesorom Sašom Perićem kroz privatne časove prvo počeo da svira muziku iz opusa narodnog stvaralaštva, a potom je upisao muzičku školu u kojoj se radi samo klasičan repertoar.
„Mogu da kažem da sam uspešan u sviranju i jedne i druge vrste muzike, ali narodna me više privlači. Slobodnije se osećam i više mi prija“, iskren je Jovan, naglašavajući da to ne znači da ne voli klasičnu muziku, jer sebe vidi u obe.
Jovan želi da bude profesor muzike i da osnuje svoj orkestar
On planira da sledeće godine upiše srednju muzičku školu u Požarevcu, a nakon akademije da počne da radi kao profesor i osnuje svoj orkestar narodne muzike. Tako će i jedna i druga vrsta biti deo njegovog života, vezane harmonikom.
„Na harmonici može da se odsvira bilo koja kompozicija, čak i one stvorene na violini, saksofonu... Dakle, sve što se tiče klasične muzike, može da se svira na harmonici i to se meni najviše i svidelo“, ushićen je Jovan.
Iako su poslednjih decenija sve veće predrasude o narodnoj muzici, Jovan smatra da je ona podjednako vredna kao i klasična, ako joj se pristupi na isti način.
„Kada slušamo narodnu muziku, na prvi pogled se čini da nema veze sa klasičnom, ali sve što je stvoreno u narodnoj muzici ima svoj notni zapis. I zato sam krenuo u muzičku školu. Profesor je smatrao, a ja sam želeo da budem pismen muzičar, da naučim note, da ne budem „muzikant“, već muzičar, kako kažu u mom kraju“, iskren je mladi virtuoz.
Sada može da svira i po sluhu i po notama. Kako i sam kaže, lakše je po notama, ali za to mu je i trebalo šest godina osnovne muzičke škole.
Ništa u vezi sviranja harmonike nije jednostavno i lako. Kao i ona sama. Međutim, kada počneš rano da učiš, kao što je Jovan, prvo dobiješ malu harmoniku. Njegova prva klavirna imala je tek jedan kilogram.
„Kada mi je otac kupio veću harmoniku, ona je imala oko 6 -7 kilograma. Video sam koliko je to teško, ali dok sviram zaboravim na teret i kilažu, sve postane nebitno“, ističe Jovan koji je do sada promenio bar pet harmonika.
Dugmetara na kojoj trenutno svira ima 12,5 kilograma, i već mu postaje mala. Uskoro će kupiti još veću koja može da teži i do 16 kilograma.
Pored fizičkog tereta, u ovom zanatu treba napraviti i dobru organizaciju kako bi uskladio osnovnu, muzičku školu i privatne časove. Kako i sam kaže, Jovan nije siguran kako to postiže, ali sve ciljeve ostvaruje sa odličnim uspehom.
Na takmičenju u Topoli osvojio je prvo mesto
„Naravno da uviđam razliku između mojih i obaveza mojih vršnjaka. I ja bih najradije da završim školu u 14 časova i odem da se igram, ali želja da postanem profesor i imam svoj orkestar me uvek motiviše da istrajem“, odlučan je u svojim planovima.
Jovan Petrović sa svojom harmonikom je i redovan učesnik nacionalnih i međunarodnih takmičenja od 2015. godine. Školskih i narodnih. Gotovo svuda gde je nastupio, vratio se sa nagradom.
Pogledajte kako Jovan izvodi pesmu „U Moravu cure zagazile“, i kola „Resavski vez“ i „Jasenički vez“.
VIDEO: Jovan Petrović na takmičenju u Topoli - osvojeno prvo mesto
Ovaj tekst deo je serijala „Sistem vrednosti“ koji podržava kompanija „Market parket“ iz Požarevca.
