Braća Ćirilo i Metodije rođena su u Solunu (Ćirilo je rođen 827. ili 828, a Metodije 815. ili 820. godine). Verovatno su bili grčkog porekla, ali su, pošto je Solun bio okružen slovenskim stanovništvom, naučili dijalekt lokalnog življa.

Po nalogu vizantijskog cara Mihaila III i Patrijarha Konstantinopolja Fotijusa, oba brata su 860. otišla kao misionari među tursko-tatarske Hazare u južnoj Rusiji da bi sprečili širenje judaizma. Ova misionarska misija je bila neuspešna, pošto je kasnije hazarski Kagan postavio judaizam kao nacionalnu religiju.

Dve godine kasnije, braća su angažovana za novu misiju kod Slovena. Naime, 862. poslanstvo moravskog kneza Rastislava zatražilo je od cara Mihaila episkopa i sveštenike koji će propovedati na slovenskom jeziku hrišćansku veru.

Zadatak je bio veliki i delikatan. Na području prostrane Rastislavljeve države hrišćanstvo su širili franački sveštenici iz regensburške i pasavske biskupije. Bojeći se njihovog političkog uticaja, Rastislav je u Vizantiji tražio oslonac protiv cara Ludviga Nemačkog.

Vizantija je udovoljila toj želji i poslala mu Ćirila i Metodija. Braća su se za ovaj posao ozbiljno spremila: Ćirilo je sastavio prvo slovensko pismo (glagoljicu) i na jezik makedonskih Slovena iz okoline Soluna preveli su najnužnije crkvene knjige. Na taj način su stvorili prvi slovenski književni jezik i postavili temelje slovenskoj književnosti. Godine 863. braća su krenula na put i 864. su stigli knezu Rastislavu.

Uspeh njihove misije bio je veliki. Prevodom liturgijskih i biblijskih knjiga, Ćirilo i Metodije su udarili temelje slovenskoj pismenosti. Njihovi učenici Kliment i Naum su sastavili pismo ćirilicu.

Kako običaji nalažu, danas ne bi trebalo obavljati kućne poslove nego sve obaveze po kući ostaviti za drugi dan jer se na ovaj praznik ne pere, ne šije, niti se rade bilo kakvi teži poslovi.

Jedan od običaja tiče se i đaka i studenata, pa kaže da ako se danas posvete učenju, biće vredni cele godine odnosno i tokom naredne školske godine.

Dan slovenske pismenosti i kulture

Svaki od braće ima svoj dan, a njihov zajednički praznik uveden je na hiljadugodišnjicu slovenske misije. Naime, od 2019. godine 24. maj se obeležava kao državni praznik – Dan slovenske pismenosti i kulture. Ustanovljen je u čast solunske braće, tvoraca prvog slovenskog pisma – glagoljice.

Ovaj praznik obeležava se i u Poljskoj, Češkoj, Slovačkoj, Rusiji, Ukrajini i Severnoj Makedoniji.