Ova dva brata su rođena u Solunu (Ćirilo je rođen 827. ili 828, a Metodije 815. ili 820. godine). Verovatno su bili grčkog porekla, ali su, pošto je Solun bio okružen slovenskim stanovništvom, naučili dijalekt lokalnog življa. 
Po nalogu vizantijskog cara Mihaila III i Patrijarha Konstantinopolja Fotijusa, oba brata su 860. otišla kao misionari među tursko-tatarske Hazare u južnoj Rusiji da bi sprečili širenje judaizma. Ova misionarska misija je bila neuspešna, pošto je kasnije hazarski Kagan postavio judaizam kao nacionalnu religiju. 
Dve godine kasnije, braća su angažovana za novu misiju kod Slovena. Naime, 862. poslanstvo moravskog kneza Rastislava zatražilo je od cara Mihaila episkopa i sveštenike koji će propovedati na slovenskom jeziku hrišćansku veru. 
Zadatak je bio veliki i delikatan. Na području prostrane Rastislavljeve države hrišćanstvo su širili franački sveštenici iz regensburške i pasavske biskupije. Bojeći se njihovog političkog uticaja, Rastislav je u Vizantiji tražio oslonac protiv cara Ludviga Nemačkog.
Vizantija je udovoljila toj želji i poslala mu Ćirila i Metodija. Braća su se za ovaj posao ozbiljno spremila: Ćirilo je sastavio prvo slovensko pismo (glagoljicu) i na jezik makedonskih Slovena iz okoline Soluna (koji su od detinjstva dobro znali) preveli su najnužnije crkvene knjige. Na taj način su stvorili prvi slovenski književni jezik i postavili temelje slovenskoj književnosti. Godine 863. braća su krenula na put i 864. su stigli knezu Rastislavu.
Uspeh njihove misije bio je veliki. Prevodom liturgijskih i biblijskih knjiga, Ćirilo i Metodije su udarili temelje slovenskoj pismenosti. Njihovi učenici Kliment i Naum su sastavili pismo ćirilicu.