Prema predanju, 326. godine pre nove ere carica Jelena, majka cara Konstantina, pronašla je krst kada je otišla u Palestinu da poseti sveta mesta. Patrijarh Makarije je, posle otkrića carice Jelene, pred okupljenim narodom uzdigao Krst koji je Hristos nosio do Golgote, pa otuda i naziv Vozviždenje u bogoslužbenom kalendaru SPC gde je praznik obeležen crvenim slovom kao zavetni praznik.

Narod je, kako kaže hrišćansko predanje, odgovorio patrijarhu molitvom - Gospode pomiluj, koja se i do danas na isti način peva na pravoslavnim liturgijama.

Krstovdan se slavi dvaput u toku godine, 18. januara i 27. septembra. Danas se drži strogi post, a mnogi vernici jedu samo hleb i grožđe.

Običaji i verovanja

Prema starim običajima, na jesenji Krstovdan bere se i osveštava bosiljak i kopaju se rupe za sađenje voćaka, kako bi im se grane što više razgranale.

Stari je običaj da na ovaj dan stoka se premazuje katranom u znaku krsta da bi se zaštitila od bolesti. U narodu se veruje da se na Krstovdan zmije povuku na počinak i da ih od tada više nema slobodno u prirodi.

U mnogim krajevima se tog dana predskazuje i vreme - ako je na Krstovdan oblačno, zima će biti bogata snegom, a ako je suvo, naredna godina će biti sušna. Tiha kiša o Krstovdanu predskazuje blagu zimu, grmljavina plodnu godinu, a ako je Krstovdan oblačan, zima će biti snegovita. Ako je vedar, biće suvomrazice.