Spasovdan je pokretni praznik i slavi se uvek 40. dan nakon Vaskrsa.

Od davnina je Spasovdan, kao duboko ukorenjena svetkovina u narodu, prolećni praznik stočara i zemljoradnika. Kako se veruje, danas je srećan dan i sve što se danas započne okončaće se dobro. Naravno, ovo ne važi za najteže poslove od kojih se vernici uzdržavaju s obzirom na to da je reč o prazniku obeleženim crvenim slovom u kalendaru.

Na Spasovdan se ne radi da grom ne bije i da insekti ne opustoše njive. Posebno je bio raširen običaj da se po njivama, zabranima, torovima, košnicama i baštama pobadaju krstovi od leskvine (zakršćavanje letine), ako to nije učinjeno na Đurđevdan.

U brojnim domaćinstvima Spasovdan se proslavlja kao krsna slava ili zavetina u selima.