U nedelju rano, pre zore, Marija Magdalina, Marija Jakovljeva, Salomija i neke druge žene pošle su sa spremljenim mirom na Hristov grob. Veliki kamen kojim je Hristov grob bio zatvoren odvaljen je, grob je prazan! Na kamenu sedi anđeo Gospodnji, sa licem kao munja i odelom belim kao sneg. Stražari vojnici su ukočeni od straha.

Anđeo blagovesti mironosicama: „Ne bojte se, jer znam da Isusa raspetoga tražite. Nije ovde jer ustade, kao što je kazao... Idite brže i kažite učenicima NJegovim da je vaskrsao".

Žene kreću, a u isto vreme zbunjeni vojnici-stražari trče u grad da obaveste jevrejske glavare o onom što su videli. Raduju se ljudi, raduje se sva priroda! Hristos je vaskrsao, đavo i smrt su pobeđeni!

Svojim čudesnim vaskrsenjem Gospod Isus Hristos otvorio je i nama put u život večni, otvorio put ka konačnom vaskrsenju mrtvih u poslednji dan, dan NJegovog drugog dolaska, navodi se na sajtu Srpske pravoslavne crkve.

Na Vaskrsni ponedeljak se uglavnom nastavljaju gozbe i veselja, goste se rođaci i prijatelji i na taj način se deli radost sa najbližima i slavi pobeda života nad smrću. Pošto je na snazi zabrana kretanja usled epidemije virusa korona, drugi dan Vaskrs vernici će proslaviti kod kuće u najužem krugu porodice.

Vaskršnji ponedeljak se u pojedinim mestima zove i pobusani ponedeljak, jer po narodnom običaju, treba pobusati grobove umrlih srodnika busenjem zelene trave. Naime, taj dan je posvećen upokojenima i stoga treba otići na groblje i zapaliti sveću, urediti groblje, odneti farbana jaja na grob jer je taj dan posvećen upokojenima.