Samo 150 grama jagoda dovoljno je da obezbedi neophodnu dnevnu količinu vitamina koji se unose kroz voće, tvrde stručnjaci. Jagode su četvrte po redu na listi namirnica sa najvećom koncentracijom antioksidanata, koji štite vaše telo od slobodnih radikala i tako usporavaju starenje i izazivaju mnoge bolesti.

Izvrstan su izvor vitamina C, koji ojačava arterije i nadbubrežne žlezde koje su poznate i kao žlezde stresa, a one zahtevaju veću količinu vitamina C od svih organa u telu. Samo osam jagoda ima više vitamina C od jedne pomorandže.

Istraživanja su pokazala da jagode pomažu pri regulisanju šećera u krvi. Samo jedna šolja dnevno može da igra veliku ulogu u prevenciji bolesti krvi. Nivo šećera u krvi povezan je sa gojaznošću, promenama raspoloženja, dijabetesom i hipoglikemijom.

Jagode imaju antiupalno dejstvo i ublažavaju bol. Nauka je dokazala da jagode smanjuju markere upale. Preporučuje se da ih konzumirate tri puta nedeljno da biste smanjili rizik od upala, a zbog njihovog divnog ukusa verujemo da ni češća konzumacija neće biti problem.

Od velike su pomoći u sprečavanju nastanka bolesti srca i artritisa. Jagode sadrže antocijanine, koji pomažu pri sagorevanju masnih naslaga, jer ih telo koristi kao gorivo. Istraživanja su pokazala da antocijanin takođe povoljno utiče na kratkoročno pamćenje.

Pune su antikancerogenih materija. Njihovi flavonoidi se bore sa malignim ćelijama i sprečavaju njihovu sposobnost da se umnože.

U lečenju se zbog kvaliteta, obilja vitamina i drugih hranljivih materija prednost daje šumskoj jagodi. Za lečenje se koriste plod, lišce i koren. Plod se bere u junu, julu i avgustu, lišce u maju, junu, julu i avgustu, a koren u septembru.

Više informacija o zdravlju pročitajte OVDE.