Ovaj verski i državni praznik se obeležava radno, a u spomen na značajne istorijske događaje koji su se dogodili na Vidovdan, 28. juna - Kosovska bitka 1389. godine i potpisivanje Versajskog sporazuma kojim je okončan Prvi svetski rat 1919. godine.

Na ovaj praznik 1921. godine kralj Aleksandar Prvi Karađorđević doneo je Vidovdanski ustav Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Takođe na današnji dan 1948. godine doneta je Rezolucija Informbiroa kojom se Titova Jugoslavija razišla sa Staljinovim Sovjetskim savezom.

U crkvenom kalendaru Vidovdan je ustanovljen kao sećanje na pogibiju Kneza Lazara i kosovskih junaka i vremenom je ujedno postao i datum kada se odaje počast svim stradalima u ratovima uopšte.

Vidovdan je zapravo, u našem verovanju i tradiciji pre svega dan žalosti, praznik obeležen crvenim slovom što znači da se toga dana ne rade nikakvi veći poslovi, ali se takođe treba uzdržati i od bilo kakvog veselja.

Više teorija o poreklu praznika

Postoji više teorija o poreklu naziva praznika. Prema jednoj, ovaj praznik je nastavak svetkovanja Svetovida, božanstva starih Slovena, koji je bio patron obilja, ali i rata i kako se veruje, možda i vrhovni bog kod Srba pre nego što su preuzeli hriščanstvo.

Po drugoj teoriji, naziv potiče od kulta ranohrišanskog sveca, Svetog Vida, koji su doneli nemački rudari, Sasi.

Vid je smatran vrhovnim božanstvom – “Bogom nad bogovima” a svi drugi bogovi tek polubogovima. Među Srbima i svim Slovenima verovalo se da je Vid svevideće božanstvo, pa se Vidovdan smatra i praznikom za oči, odnosno praznikom koji “otvara oči”.

Običaji i verovanja

Postoji verovanje da se na Vidovdan proricala sudbina, najčešće uz pomoć trave vid, poznate u narodu i kao vidac, vidić, vidovka, vidovčica. Tako devojke često prizivaju vrhovno božanstvo – svetog Vida.

Devojke bi trebalo da uberu vidovu travu i da je sa malo soli i parčetom hleba stave pod jastuk. Zatim bi trebalo, pre nego što legnu da spavaju da izgovore: “Vide, Vide! Tako ti soli i hleba, zemlje i neba, kaži mi ko će mi biti suđen, dovedi ga na san”. Prema verovanju devojka će te noći sanjati svog budućeg.

Na Vidovdan se, prema knjigama i verovanjima ne radi u polju – da kukuruz zametne klipove, ni u vinogradu, da se grožđe ne sasuši i otpadne.