Zimski Krstovdan prethodi sledećem velikom prazniku, Bogojavljenju, kao i prekosutrašnjem Svetom Jovanu - Jovanjdanu, koji su u crkvenom kalendaru upisani crvenim slovom.

Srpska pravoslavna crkva slavi Krstovdan kao uspomenu na prve hrišćane koji su primili veru na početku hrišćanske propovedi. Praznuju se dva događaja u vezi s Časnim krstom - pronalazak Časnog krsta na Golgoti i povratak iz Persije u Jerusalim.

Običaji i verovanja

U pravoslavnim hramovima širom Srbije se na Krstovdan služi liturgija Svetog Jovana Zlatoustog, uz ritual osvećenja vode. Krstovdanska voda se posle deli vernicima i, slično kao za Bogojavljanje, u kućama čuva preko cele godine zarad zdravlja i napretka doma.

“Ko se krstom krsti, taj Krstovdan posti”, kaže izreka. Dan treba provesti na hlebu i vodi, dok je hrana životinjskog porekla strogo zabranjena. Dozvoljeno je jedenje grožđa, dok je drugo voće zabranjeno. Za ljude rođene na ovaj dan veruje se da na svojim nejakim plećima nose senku Časnog krsta i da su zato pred Bogom posebno odgovorni za svoje postupke.

U mnogim krajevima se tog dana predskazuje i vreme - ako je na Krstovdan oblačno, zima će biti bogata snegom, a ako je suvo, naredna godina će biti sušna. Zatim, ako do Krstovdana ne odu laste, neće biti jake zime. Tiha kiša o Krstovdanu predskazuje blagu zimu, grmljavina plodnu godinu, a ako je Krstovdan oblačan, zima će biti snegovita. Ako je vedar, biće suvomrazice.

Na Krstovdan se kopaju i rupe za sađenje voćaka, kako bi im se grane što više razgranale. Stari je običaj da se na ovaj dan stoka premazuje katranom u znaku krsta da bi se zaštitila od bolesti.

Prema narodnim običajima u nekim delovima Srbije na Krstovdan valja da se opere sav veš i očisti kuća.