Po hrišćanskom verovanju, vaskresenjem Gospod je pokazao da je jači od smrti i 40. dana od vaskrsenja njegovi su se učenici nalazili za trpezom. Tog dana im se Hristos ponovo javio i rekao:

“Idite po svemu svetu i propovedajte Jevanđelje svakom stvorenju. Ko poveruje i krsti se, biće spasen, a ko ne poveruje biće osuđen.”

Da bi u tome uspeli Hristos im je obećao Duha Utešitelja, i zapovedio da do silaska Duha Svetoga ne izlaze iz Jerusalima. Tako su mogli prenijeti Hristovu veru u svet i time ljudstvo spasavati u veri - odatle naziv Spasovdan. Podignutih ruku Hristos je učenike i blagoslovio nakon čega se počeo uznositi na nebo - Uznesenje, tako se, završivši delo spasenja, vratio Bogu na nebesima.

U brojnim domaćinstvima se Spasovdan proslavlja kao krsna slava, kao zavetina u selima, ujedno je i slava gradova (Beograd, Petrovac na Mlavi u kome je crkva Svetog Vaznesenja Gospodnjeg), a takođe i poseban praznik za manastire Rukumija i Sestroljin koji su mu posvećeni.

Mnogi narodni običaji za ovaj dan, ustanovljeni su još iz prethriščanskog vremena, kada su ga slavili oni koji se bave zemljoradnjom ili stočarstvom.

Kako se veruje, Spasovdan je srećan dan i sve što se danas započne okončaće se dobro. Naravno, ovo ne važi za najteže poslove od kojih se vernici uzdržavaju s obzirom na to da je reč o prazniku obeleženim crvenim slovom.