Sveti Jovan se naziva Krstiteljem zato što je u reci Jordan krstio Isusa Hrista. Predanje kaže da je Jovan krstio i one koji su se pokajali što odmah nisu verovali u hrišćanstvo.
 
Što se tiče imena Preteča, smatra se da ga je dobio jer je najavljivao dolazak Isusov i navodno ga među prvima prepoznao kao sina Božjeg.

Sveti Jovan je živeo potpuno asketskim životom, hranio se isključivo insektima i medom, a uvek je bio obučen u kamilju kožu.

Istorijski podaci svedoče da je Jovan pogubljen u vreme kralja Iroda. Osuđen je na smrt zbog praktikovanja hrišćanstva koje je tada bilo zarobljeno, a ubijen je tako što mu je odsečena glava.

Njegova desna ruka, ona kojom je zahvatio vodu iz Jordana kada je krstio Isusa Hristosa, i dalje je u vlasništvu Srpske pravoslavne crkve, a čuva se u manastiru na Cetinju.

Ruku su u Evropu su doneli malteški vitezovi, koji su je poklonili ruskom caru Nikolaju. Kasnije su je Srbima na čuvanje, odnosno kraljevskoj dinastiji Karađorđević, poverili ruski vitezovi koji su emigrirali iz Rusije, a u vidu znaka zahvalnosti što je naša država primala sve izbeglice.

Ruka Svetog Jovana najpre je čuvana u srpskoj patrijaršiji, da bi 1941. pred najezdom Nemaca odneta u manastir Ostrog gde ju je na čuvanje ostavio kralj Petar II Karađoređvić.

Ruku Svetog Jovana pronašla je 1952. godine nova komunistička vlast koja ju je prisvojila i držala na nepoznatom mestu, sve dok crnogorski komunista Marko Orlandić nije 1978. naredio da se ova relikvija vrati crkvi.

Narodna verovanja i običaji

Onaj ko veruje u čuda i želi da sazna svoju sudbinu ne bi li na njoj poradio, svake godine pred Svetog Jovana treba da sledi stari ritual ali i da pripremi meleme od bilja koji će ga osloboditi uticaja negativnih zračenja.

U ponoć, kada nastaje dan Svetog Jovana, odabere se jedno jaje i spusti u posudu s vodom: ako potone, to znači da je sudnji dan blizu.

Sveti Jovan se odvajkada smatrao Božjim kumom, i zato svaki čovek, na njegov dan treba da misli o svojim željama. U narodu postoji običaj da se ljudi na Jovanjdan bratime i kume, jer se Jovan smatra uzorom karaktera i poštenja.

Procenjuje se da je Sveti Jovan po broju onih koji ga slave na trećem mestu među Srbima. Najviše se slave Sveti Nikola i Sveti Arhanđel Mihailo. Vernici, bilo pravoslavci ili katolici, vrlo često daju Jovanovo ime svojoj deci.