Prema predanju Jovan je krstio i one koji su se pokajali što odmah nisu verovali u hrišćanstvo, te otuda ime Krstitelj. Što se tiče imena Preteča, smatra se da ga je dobio jer je najavljivao dolazak Isusov i navodno ga među prvima prepoznao kao sina Božjeg.

Sveti Jovan je živeo potpuno asketskim životom, hranio se isključivo insektima i medom, a uvek je bio obučen u kamilju kožu. Istorijski podaci svedoče da je Jovan pogubljen u vreme kralja Iroda. Osuđen je na smrt zbog praktikovanja hrišćanstva koje je tada bilo zarobljeno, a ubijen je tako što mu je odsečena glava.

Sveti Jovan se odvajkada smatrao Božjim kumom, i zato svaki čovek, na njegov dan treba da misli o svojim željama. U narodu postoji običaj da se ljudi na Jovanjdan bratime i kume, jer se Jovan smatra uzorom karaktera i poštenja.

Onaj ko veruje u čuda i želi da sazna svoju sudbinu ne bi li na njoj poradio, svake godine pred Svetog Jovana treba da sledi stari ritual ali i da pripremi meleme od bilja koji će ga osloboditi uticaja negativnih zračenja. U ponoć, kada nastaje dan Svetog Jovana, odabere se jedno jaje i spusti u posudu s vodom: ako potone, to znači da je sudnji dan blizu.

Praznik posvećen Svetom Jovanu obeležen je crvenim slovom u kalendaru i mnoge porodice u Srbiji ga slave kao krsnu slavu. Procenjuje se da je Sveti Jovan po broju onih koji ga slave na trećem mestu među Srbima, odmah posle slave Sveti Nikola i Sveti Arhanđel Mihailo.