Ana Berišić je rođena 1995. godine u Požarevcu. Završila je master studije na Rudarsko - geološkom fakultetu u Beogradu, smer priprema mineralnih sirovina. Ekološkim aktivizmom se bavi od 2016. godine, ali aktivno kao osnivačica i predsednica ekološkog udruženja ,,Sova“ od 2020. Sa ovom mladom Požarevljankom razgovaramo o aktuelnim ekološkim temama.

U proteklom periodu gorele su tri deponije u Braničevskom okrugu – požarevačka, kostolačka i crnićka. Kako vi gledate na tu pojavu koja se ovih dana dešava i širom Srbije?
Ova pojava je, nažalost, postala trend koji raste, a uzrokovana je neplanskim odlaganjem i nedostatkom sortiranja otpada, što predstavlja veliki problem. Požar na deponiji nastaje usled pomešanog otpada, gde imamo i organski i neorganski otpad u simbiozi. Organski otpad raspadanjem ispušta metan, gas bez boje, mirisa i ukusa, niske tačke ključanja, lako zapaljiv i jake eksplozivnosti. Usled nemogućnosti odlaska u atmosferu, metan ostaje zarobljen u otpadnoj gomili i pravi metanske džepove i uzrokuje nastanak požara. Kako se na deponiji nalaze uglavnom sekundarne sirovine koje su zapaljive, a najvećim udelom to je plastika, dolazimo do toga da se požar širi nekontorlisanom brzinom, ukoliko se ne reaguje na vreme.

Danima gorela deponija

Da li su građani na vreme obavešteni o požaru na deponiji „Jeremijino polje“ kako bi se zaštitili od eventualnih posledica?
Štab za vanredne situacije nije pravovremeno reagovao kao i nadležni koji regulišu deponiju. Građani nisu na vreme obavešteni o ozbiljnosti situacije, kao što nisu obavešteni ni kako pravilno da se zaštite.

Izveštaj Zavoda za javno zdravlje Požarevac o kvalitetu vazduha  tokom požara i vaša merenja se ne podudaraju. O čemu se tu radi? 
Radi se o tome da se koncentracija PM čestica u javnim laboratorijama računa u odnosu sa vremenom od 24 časa. To znači da ukoliko je u roku od 24 časa zagađenje postojalo ukupno tri sata, uzeće se srednja vrednost i pokazaće srednju vrednost koncentracije PM čestica. Kada se na taj način vrši merenje, onda dobijamo rezultat da su koncentracije PM čestica u roku od 24h ili 48 sati bile u granicama normale. Zato i imamo takve zvanične informacije da u suštini nismo zagađeni usled požara na deponiji. Ono što smo mi izračunali je koncentracija PM čestica u trenutku požara i imamo merenja po časovima, gde smo prikazali da imamo povećano zagađenje. Takođe, smatramo da se nije na vreme postavilo merno mesto, kako bi se uhvatila tačna koncentracija PM čestica u vazduhu. Isto smatramo da lokacija kod bolnice nije dobro mesto i da je bilo potrebno postaviti više mernih mesta i to u naseljima oko deponije „Jeremijino polje“ koja su najviše bila pogođena dimom,  Zabela, Sopot...

Merač za građansko kontrolisanje vazduha

Kako se mogu sprečiti požari na deponijama i kako vi vidite pravilno odlaganje otpada u budućnosti u Požarevcu?
Stvaranje požara na nesanitarnoj deponiji nije moguće sprečiti, ali je moguće sprečiti širenje požara i moguće je njegovo gašenje posipanjem peska i vode. ,,SOVA“ u svom načinu delovanja ima cilj da iskoristi sve načine koji ne dovode do stvaranja deponija, a svi ti načini se spajaju u jedan pojam, a to je ,,nula otpad “. Smatramo da je svaku sekundarnu mineralnu sirovinu moguće ponovo iskoristiti i stoga ne vidimo odlaganje ili deponiju kao rešenje otpada u budućnosti u Požarevcu.

Ipak, postoje brojne divlje deponije u Požarevcu i okolnim selima. Kako ,,SOVA“ vidi rešenje ovog problema?
Iako je teško reciklirati ovako zaprljanu vrstu otpada, smatramo da je reciklaža rešenje koje je jedino validno po pitanju uticaja na životnu sredinu. Pravilan proces reciklaže je isti kao proces prerade neke mineralne sirovine, sa tim što u reciklaži prerađujemo sekundarne mineralne sirovine. Sav pomešan otpad koji se nalazi na deponijama je moguće reciklirati u ozbiljnom reciklažnom postrojenju koji se sastoji od drobilice, transportnih traka, rešetki i sita, optičkih separatora i magnetnih separatora. Proces započinje transportom sakupljenog otpada sa deponija u postrojenje za reciklažu. Hidraulični bager uzima deo otpada sa odlagališta na usitnjavanje, u drobilicu tipa sajzera. Iz drobilice materijal ide na transportnu traku iznad koje se nalazi magnetni separator, koji služi za separaciju metalnih magnetskih nečistoća iz otpadne smeše. Uhvaćene magnetske nečistoće se iznose na stranu pomoću trake koja se okreće oko magneta i tako se izdvaja sav metalni otpad iz otpadne smeše koja je došla sa deponije. 

Zatim, nastavlja se transportovanje ostalog otpada i odnosi se na deo gde bi se vršilo klasiranje otpada na rešetke i sita, kako bi se otpad odvojio po veličini i materijalu. Najsitniji materijal koji bi se izdvojio na sitima je sigurno organski otpad sa deponija koji je po svojim karakteristikama rastresit i moguće ga je odmah izdvojiti. Organski otpad nastavlja dalje do postrojenja za kompostiranje za dobijanje organskog đubriva ili bioenergetsko postrojenje za dobijanje toplotne i električne energije uz pomoć metana i čvrstog otpada koji predstavlja organsko đubrivo. Dalji tok separacije se bazira na optičkim separatorima koji odvajaju materijal po fizičkim karakteristikama, svaki bi bio programiran da izdvaja jednu vrstu materijala - plastiku, staklo, tekstil, papir i karton. Nakon separacije materijala dobija se koncentrat od sekundarnih mineralnih sirovina koji se potom šalje u firme koje će od toga napraviti novi proizvod.

Grad Požarevac planira izgradnju regionalne deponije u ataru sela Kličevac, kakvo je vaše mišljenje o tome? 
Smatramo da deponija nije rešenje pa makar bila i po vanzemaljskim standardima. Svuda u svetu, a najbliže u Sloveniji, otpad je novac, a mi taj novac bacamo na deponije.

Čuli smo ovih dana da korejska kompanija „Elias Eko“ ipak nije odustala od spalionice u Požarevcu. Hoće li grad ostati dosledan najavi da do toga neće doći? 
Mi i dalje nemamo zvaničnu informaciju od grada šta će biti sa tom spalionicom. Imamo izjavu gradonačelnika na privatnom Fejsbuk profilu i člana gradske uprave sa redovne sednice da spalionice biti neće. Što se nas tiče, da smo u situaciji da pregovaramo sa takvom kompanijom, u ovom trenutku i posle molbe za prenamenu zemljišta da bi pokrenuli spalionicu i faktički prevarili građane Požarevca, ne bismo im dali ni solarne panele da proizvode i proterali bismo ih iz grada.

Požar na prostoru „Šećerane“

O požaru koji se desio pre godinu dana na prostoru „Šećerane“ gde posluje jedna kineska kompanija ni danas se ne zna skoro ništa. Da li je ,,SOVA“ uspela da dođe do nekih podataka o uzroku i posledicama tog akcidenta i hoće li iko biti za to sankcionisan?
Mi smo se raspitali i dobili smo informaciju da se taj slučaj nalazi u tužilaštvu i da se još uvek vodi istraga, stoga nam ne mogu dati nikakve podatke.

Da li ste u periodu od kada postoji udruženje Sova zadovoljni efektima vašeg rada i da li grad ima sluha za ekološke probleme? 
Postojimo od 9. septembra 2020. godine i to je ekološka organizacija koja pored podizanja svesti o životnoj sredini, ima za cilj da što brže nađe rešenje za bilo koji ekološki problem koji nas okružuje. Uz sva ekološka rešenja, ,,SOVA“ organizacija će nastojati da pomogne ljudima u nevolji, kao i našim ljubimcima. Mi iz udruženja smo zadovoljni što smo donekle uspeli da u našem gradu i okolini podignemo ekološku svest građana, da pospešimo aktivizam i utičemo na poboljšanje života u našoj sredini. To može biti obična odluka da se učestvuje u odvajanju paklica od cigareta u okviru akcije koje je naše udruženje sprovelo, odluka da se zasadi drvo ili prijavi požar na deponiji. Da li grad ima sluha, to nismo baš primetili, ali volje da se konfrontira sa ekološkim problemima, deluje nam da nema ili je u nekoj stagnaciji i uglavnom se nešto uradi samo da se vidi da je urađeno. Nemamo ljude u Gradskoj upravi koji stvarno žele da se bave ekološkim problemima i kojima je cilj da Požarevac bude zeleni grad u svakom ekološkom smislu.