Stefan je rođen 2002 godine. Završio je osnovnu školu „Vuk Karadžić“, a potom i Požarevačku gimnaziju. Student je prve godine na Matematičkom fakultetu u Beogradu. Pored svakodnevnih obaveza ovaj momak uživa u različitim kvizovima i igrama znanja, a to je bio jedan od razloga njegove prijave za kviz „Potera“.

Tek što ste postali punoletni prijavili ste se za učešće u kvizu „Potera“. Šta Vas je navelo da se prijavite?

Od detinjstva sam voleo kvizove i igre znanja, da učim o zanimljivim činjenicama. Već neko vreme sam planirao da se prijavim za neki kviz i oprobam se, iskroristio sam priliku i prijavio se za „Poteru“.

Stefan sa svojim timom

Pored velikog znanja, šta je potrebno takmičaru u nekom kvizu?

Jako su važni smirenost i samopouzdanje, kao i malo sreće. U zavisnosti od kviza, potreban je timski duh. Ipak, najvažnija je želja za igranjem i proverom sopstvenog znanja.

Delovali ste prilično samouvereno, da li ste imali tremu?

Osećao sam tremu, ali sam dao sve od sebe da o tome ne razmišljam i mislim da mi je to uspelo. Koncentrisao sam se isključivo na pitanja pred sobom i dao sve od sebe da dođem do tačnog odgovora.

Odličan ste učenik bili u srednjoj školi, sada student, međutim, nemaju svi dobri učenici tako široko znanje iz različitih oblasti. Koja su Vaša interesovanja i na koji način ste ih razvijali?

Od malih nogu sam voleo stvari poput geografije i istorije. Često bih gledao karte i atlase, pamtio države i glavne gradove. Voleo sam da učim o stvarima koje su me zanimale, bilo da je to neka prirodna ili društvena nauka ili oblast tehnologije. Volim da proveravam svoje znanje, pa često igram i kvizove na internetu.

Kakav utisak nosite posle susreta sa Milicom kao „tragačem“. Da li ste umesto nje možda očekivali nekog drugog?

Ne bih mogao da kažem da sam ikoga očekivao ili priželjkivao, zato što su svi tragači odlični i posebni na svoj način. Milica je pomalo zastrašujuća i do samog kraja kviza sam se bojao da me ne “uhvati”, ali sam dao sve od sebe da se ne plašim.

Stefan u kvizu osvaja 500.000 dinara

Da li ste očekivali pobedu i kako ste se osećali kada se to dogodilo?

Nisam očekikvao nikakav poseban rezultat. Otišao sam tamo da se igram, ali zahvaljujući odličnom timu  smo uspeli da dođemo do pobede. Bio sam jako srećan i nisam verovao da smo uspeli.

Da li postoji neka anegdota sa snimanja koju biste podelili sa čitaocima?

Snimanje je vrlo profesionalno. Jako je zanimljivo videti čitav studio i kamere, kao i sve ljude koji rade iza scene i kako to sve funkcioniše.

Koji je sledeći kviz u kome biste voleli da učestvujete?

Najverovatnije „Slagalica“, mada to nije jedini izbor.

Kako na Vas posle pobede u kvizu gledaju vršnjaci, a kako sugrađani uopšte?

Većina vršnjaka su iznenađeni i srećni. Jako mi je drago zbog pozitivnih komentara sa svih strana i drago mi je što su i ostali srećni zbog mog rezultata.

Stefan Kukolj

Da li mislite da mladim ljudima nedostaje dodatno obrazovanje što se opšte kulture tiče i na koji način biste Vi to pospešili?

Ne vole svi da uče nove stvari i šire svoje znanje. Smatram da je to u redu i da svako ima svoj izbor. Jedino što bih voleo je da se poveća opšta informisanost i da ljudi ne uzimaju sve zdravo za gotovo.

Da li mladi ljudi mogu da napreduju u manjoj sredini kao što je Požarevac?

Mnogo toga zavisi od sredine, ali i od same osobe. Posao ili struka kojom se bave veoma je važna, ali posvećenost i spremnost na određene žrtve su ključni kada se radi o napretku i dobrim rezultatima.

Kakvi su Vaši planovi za budućnost?

Zaista nisam siguran. Za početak planiram da završim sa školovanjem, a posle toga se nadam dobrim prilikama i pre svega sopstvenim pametnim odlukama.