Ovaj projekat sprovodi grad Požarevac, u partnerstvu sa Centrom za socijalni rad, uz pomoć donatora ,,Swiss Pro“. Tatjana Rajić, direktorka Centra za socijalni rad Požarevac, podseća da je projekat trajao devet meseci i da je ukupna vrednost bila 14 hiljada dolara. Kako kaže, iz Centra za socijalni rad upućeno je ukupno 76 korisnika, odnosno oko 20 porodica, a bilo je i korisnika koji su dolazili i van uputa Centra.

,,Zadovoljna sam ishodima ovog pilotiranja programa koji se već oko 20 godina unazad provlači u svakom našem programu rada kao jedna preka potreba za grad Požarevac. Primetili smo benefite u ovih devet meseci koliko je projekat trajao, a to su prihvatanje normi ponašanja u funkcionisanju porodice, bržu i lakšu realizaciju usluga, povećanje praga tolerancije, što uzrokuje i smanjenje mogućeg broja prijava za nasilje u porodici, što je bio najčešći broj intervencija u Savetovalištu. Samim tim smo izašli iz svojih okvira i kroz ovaj program zaštitili oko 250 dece koja su tokom godine na evidenciji Centra za socijalni rad, po osnovu toga što se roditelji spore oko vršenja roditeljskog prava, a susrećemo se godišnje sa čak 560 prijava za nasilje u porodici“, kaže Rajić.

Ona ističe da je urađen i podzakonski akt, odnosno pravni okvir, u vidu Pravilnika o radu Savetovališta za brak i porodicu u Požarevcu, koji je Gradsko veće usvojilo.

Pravilnik o radu je usklađen sa Odlukom o pravima u socijalnoj zaštiti koja je 2010. godine definisala potrebu za postojanje Savetovališta za brak i porodicu, a predviđeno je i implementiranje i usluge medijacije, odnosno posredovanje u sukobima.

Prema rečima direktorke Centra za socijalni rad to je posebno važno jer će ova usluga u budućnosti predstavljati pomoć sudovima u cilju dolaženja do sporazumnih razvoda brakova, a u najboljem interesu dece.

,,Pravilnik o radu definiše ko može da sprovodi uslugu, a to su licencirani stručni radnici u sistemu socijalne zaštite. Predviđena je njihova stalna obuka, zatim glavne aktivnosti koje se sprovode u Savetovalištu za brak i porodicu, transparentnost rada, poverljivost i zaštitu podataka o ličnosti, nadzor, prostor, kriterijume, prijem korisnika, izveštavanje, pritužbe ili primedbe na rad. S obzirom na to da je Gradsko veće već usvojilo ovaj dokument, nadam se da će od naredne godine biti obezbeđena sredstva za institucionalizovanje ove odluke“, objašnjava Rajić.

Vladan Bošković, psiholog i voditelj ove usluge, ističe da je rađeno sa 22 žene, 21 muškarcem i 33 maloletne dece, a realizovano je ukupno 98 termina.

,,Sa 11 porodica rađeno je na rešavanju različitih vrsta problema, a ne samo sa jednim. Oni se odnose na probleme u partnerskim odnosima, predbračna problematika, rad sa roditeljima koji imaju određene probleme u neusaglašenosti prilikom vaspitanja dece, problemi sa kojima se suočavaju porodice koje brinu o mentalno obolelim licima i ostarelim osobama, problemi ličnih priroda i nasilje u porodici. Sa korisnicima su radila četiri voditelja tretmana – tri psihologa i jedan specijalni pedagog. Svake nedelje su se održavali redovni sastanci, gde je analiziran rad na slučajevima i novi uputi koji su pristizali, a svakog meseca i sastanak sa supervizorom iz Beograda“, kaže Bošković.

Vladimir Dimitrijević, psiholog i voditelj usluge, naglašava da Savetovalište ne može uvek u potpunosti da pomogne svim porodicama, a to zavisi od problema zbog kojih se oni jave. Kako kaže, ukoliko postoji predrazvodna problematika moguće je naći rešenje, ali kada se radi o postrazvodnoj problematici onda se radi na ublažavanju problema, kako se oni ne bi ponavljali i izazivali nove situacije, kao što je nasilje ili zanemarivanje dece.

,,Mi smo kod velikog broja porodica postigli izuzetne rezultate. Ono što bih ja izdvojio jeste nasilje u porodici, kao jedan od problema koji je sveprisutan u našem gradu i zbog koga su se ljudi najviše javljali. Isppstavilo se da postoje dublji problemi – zanemarivanje dece ili neobraćanje pažnje na njih. Iz te dve vrste problema proizišla je i treća grupa – lični problemi mladih koji nisu imali dovoljnu podršku u njihovom rešavanju. U određenim problemima imali smo pomoć drugih institucija – policije, tužilaštva ili zdravstva“, kaže Dimitrijević.

On ističe da su se najteže situacije sa kojima su se u radu suočavali ticale mladih osoba sa suicidnom tendencijom, zlostavljanje, bežanje od kuće ili pokušaj samoubistva.