Svakog dana iz medicine stižu potvrde da se neka bolest nasleđuje u većoj ili manjoj meri, otkrivaju se geni odgovorni za prenošenje bolesti u jednoj porodici, ali, s druge strane, sve više se izdvaja medicinski stav da se neke bolesti, iako nasledne, ne moraju obavezno dobiti, odnosno da se nasleđuju samo sklonosti ka oboljenju.

Zdravim načinom života, češćim i redovnim kontrolama ili sistematskim pregledima, kojima bi se eventualna bolest otkrila u što ranijem obliku, ona se može potpuno izbeći ili bar umanjiti njene posledice.

U medicini je prihvaćen aktivan stav, bilo da je reč o nasleđivanju gojaznosti, zdravstvenih problema s venama ili ozbiljnih bolesti srca, dijabetesa ili raka. Ali u svakodnevnom životu još uvek se, na primer, za gojaznost, najčešće kao opravdanje ističu nasleđeni geni. Dokazano je da je, u zavisnosti od tipa gojaznosti, nasleđe krivo od 30 do 70 odsto slučajeva.

Identifikovano je više od 20 gena koji mogu da se dovedu u vezu s promenama masnih depoa u organizmu čoveka. U stvari, nasleđuje se sklonost ka gojaznosti, a ne gojaznost kao takva. Lekari koji se bave bolestima krvnih sudova ističu značaj nasleđa u ovoj oblasti. Nasleđeni slabi krvni sudovi su sve veći faktor rizika, pa je ovo jedan od razloga što se starosna granica u slučaju moždanog udara spušta ka mlađem životnom dobu.

Uticaj nasleđa kod bolesti srca i krvnih sudova nije dokazan, ali je nepobitno da uz debljinu, šećernu bolest, previše masti u krvi, pušenje, stres, depresiju i sedelački način života, nasleđe postaje vrlo značajan faktor rizika. U porodicama u kojima je već neko umro od infarkta srca ili šloga važno je zabraniti pušenje i uvesti obaveznu rekreaciju.

Kada su u pitanju bolesti vena, lekari takođe prihvataju značaj nasleđa. Dovoljno je da jedan roditelj ima probleme s venama, pa da ovaj problem bude izražen kod dečaka u 25, a kod devojčica u 60 odsto slučajeva. Prvi znaci slabih vena ispoljavaju se već u mladosti, kada se dete ili mlad čovek žali na težinu u nogama i njihovo oticanje posle dužeg stajanja. Na gene se u ovom slučaju teško može uticati pa lekari savetuju što više kretanja, šetnje, plivanja, vožnje bicikla, ali i nošenje elastičnih čarapa kojima se poboljšava cirkulacija venske krvi. Savetuje se i izbegavanje sunčanja, a posebna pažnju treba pokloniti telesnoj težini.

Dokazan uticaj gena najočitiji je u porodicama s šećernom bolešću. Dok kod dijabetesa tipa jedan geni mogu ukazati na njegovu pojavu, dotle kod insulin nezavisnog, ili dijabetesa tipa dva, ova bolest može biti potpuno otklonjena ili odložena za duboku starost.

Zato je dobro znati da debele osobe povećavaju rizik od nastanka dijabetesa za 20 posto. Više su ugrožene žene koje su u doba trudnoće imale povećane vrednosti šećera u krvi i koje su rodile bebu težu od 4,5 kilograma. Posle trudnoće ove žene treba da budu svesne rizika i da brinu o svojoj težini, ali i o kretanju i izloženosti stresu.

Više informacija o zdravlju pročitajte OVDE.