Najvažnije
How Good Of A Friend Are You Really?
Nakon mesec i po dana građani ponovo mogu da posećuju svoje omiljene lokale. Šta se promenilo u odnosu na period pre korone? Iako su se građani uželeli kafića, gužvi juče nije bilo, uglavnom iz dva razloga – straha od zaraze ili kiše.
Moramo priznati da je većina nas jedva čekala ublažavanje mera, da se predahne uz kaficu ili koju čašicu. Da se vratimo svojim dobrim starim navikama. Još su nam urezane slike od ranije – čim grane proleće bašte kafića budu pune “kao oko”. Ovo proleće počelo nam je u karantinu zbog opake bolesti, pa se otvaranje ugostiteljskih objekata, očekivano, dešava uz oprez. Država je propisala stroge, takoreći “vojničke” mere za odlazak u kafiće i kafane, što je u jednu ruku dobro,ali najmanje dobro za gazde i konobare koji rade u neobičnim i otežanim uslovima.
Reporter portalaE-Braničevo na licu mesta proveravao je kako sve to izgleda i funkcioniše u Požarevcu.
Iako se mislilo da će sad svi da pohrle, gužvi nije bilo. Vlasnici kažu da je prvog radnog dana, 4.maja, bilo više ljudi nego narednog dana, a tome je verovatno doprinelo i prohladno i kišovito vreme.
“Postoji interesovanje, narod se uželeo kafića, bašte, ali nije ih bilo kao nekada, zbog mere distanciranja i preporuka. U našem lokalu su česti gosti penzioneri, sudije, advokati, a sudovi ne rade, pa možda zbog toga. Iskreno, očekivao sam i manje ljudi nego što je bilo, jer je i pre vanrednog stanja i zatvaranja ugostiteljskih objekata, bilo manje ljudi, narod je uplašen”, kaže vlasnik jednog kafića u Požarevcu.
Baš zbog tog straha, ljudi se više odlučuju za bašte, nego da sednu unutra.
“Prvog dana rada bilo je gužve, skuvalo se mnogo kafa, ali ne možemo ponedeljak porediti sa utorkom i sredom, pre svega zbog lošeg vremena. Ljudi više dolaze kada je prijatno i toplo vreme, pre svega zbog bašte kafića”, kaže vlasnica drugog lokala.
Uživanje u bašti kafića posle dužeg vremena
Distanca, distanca i distanca – stalno se čuje apel nadležnih. Pa, kako u kafić uz distancu, negoduju mnogi.To, kažu, kvari užitak. Ipak, propisane mere se moraju poštovati. I zbog zdravlja i zbog najavljenih kazni. Kriza je ionako istanjila novčanike, pa ni gazdama ni gostima nije u interesu da ih dodatno tanje.
Ipak i oko ovoga su mišljenja podeljena.Nekima mere ne smetaju.Čak ni u kafiću.
“Izlaženje u kafić je neka naša rutina, da sednemo negde i popijemo kafu, mnogo mi je to nedostajalo. Sama ta atmosfera i druženje sa ljudima je dosta falilo”, uverava nas jedan od gostiju koji je sedeo sam za stolom i uživao u ispijanju kafe.
“Kakve maske, rukavice i mere prevencije, jedva sam čekao da popijem kafu sa drugom u kafiću”, dobacuje jedan od gostiju aludirajući na to da ne mari za propisane mere.
U nekim kafićima sredstvo za dezinfekciju ruku stoji na svakom stolu, dok u nekim konobari svakog gosta koji uđe u objekat dezinfikuju tako što mu prskaju hlorni rastvor na ruke.
Kafići sada mirišu na razna dezinfekciona sredstva, kao što su alkohol, asepsol i hlor. Još malo pa kao bolnice. Nestao je onaj stari miris – miks kafe, alkohola i duvana.
Prvo dezinfekcija ruku, pa kafa
“Nekada je bilo da kada izlazim iz kafane mirišem na alkohol, a sad čim uđem u kafanu mirišem na alkohol”, duhovit je jedan od gostiju.
Jasno istaknute mere
Kako god, propisane mere su jasne: distance između gostiju, napolju dva i po kvadratna metra, a unutra tri i po, za stolom može da sedne jedna ili najviše dve osobe. Na ulazu u lokal - sunđer natopljen dezinfekcionim sredstvom. Konobari moraju da nose maske i rukavice…
Obavezna dezinfekcija obuće
Rad sa zaštitnom opremom nije lak, saglasni su konobari, koji uz sve to moraju i goste da opominju da se pridržavaju propisanih mera.
“Problem je prilikom naplate računa i uzimanja novčanica, teže se barata njima sa rukavicama, kada se zalepe jedna za drugu i prilikom vađenja i stavljanja u novčanik”, jada nam se jedan konobar.
Još malo pa kao medicinski radnici
Njegova koleginica iz susednog lokala kaže da se navikla brzo na rukavice i masku. Mislila je da će biti teže.
“U početku mi je smetala maska ali sada sam već navikla da je nosim. Rad sa rukavicama jeste otežan ali navikam se i na to polako”, priznaje ona.
I gosti, hteli – ne hteli, uglavnom se pridržavaju mera, ali, naravno, izuzetaka uvek ima. Primećujemo da za jednim stolom mahom sede najviše dve osobe, svi uredno dezinfikuju ruke, ali maske i rukavice većina ne nosi.
Najviše po dvoje za jednim stolom
“Stariji poštuju mere i nije im teško, ali kad dođu mlađi onda moramo da ih opominjemo. Oni ne shvataju virus previše ozbiljno ili nisu dovoljno obavešteni”, smatra vlasnica jednog kafića.
Uz sve, vlasnici ugostiteljskih objekata moraju da vode računa i o zdravstvenom stanju zaposlenih. Na početku smene pitaju ih da li imaju neke tegobe, izmere im temperaturu i o tome vode urednu evidenciju.
Pa, dobrodošli u novu stvarnost!
