Lazar Grubetić je učenik srednje Tehničke škole sa domom učenika „Nikola Tesla“ u Kostolcu. Pohađa drugi razred na smeru tehničar mašinske energetike, ali već je izvrstan u pravljenju vernih replika aviona.

Mala, ali ozbiljna flota

„Na ideju sam došao tako što sam na internetu video mnoge snimke ljudi koji konstruišu ove avione. To mi se svidelo i poželeo sam da probam. U početku mi je bio problem da nabavim makete od plastike, koje se sklapaju, pa sam počeo da ih prvim od papira“, približava nam svoju upornost Lazar Grubetić.

Tako je od papira već napravio dvadesetak maketa, ali i one su u potpunosti verne originalima, proporcionalno veličini. Od papira su uglavnom putnički avioni.

Kada ih izrađuje od papira, neophodno je odštampati i slova, ali sve delove Lazar crta i seče sam. Kada ih dovede u završnu fazu, premaže ih drvofiksom i izlakira kako ih prašina i drugi spoljašnji uticaji ne bi oštetili. Na taj način traju znatno duže, što se i očekuje od jedne letilice.

Najteže je bilo napraviti „Qantas“ jer ima ogroman raspon krila i veliki komplet točkova

Iako su avioni koje pravi od papira poseban izazov, jer ih od početka do kraja kostruiše sam, plastični su mu mnogo draži, jer obično izgledaju identično kao originali.

„Prva plastična maketa mi je bila ujedno i ta za koju sam osvojio drugo mesto na takmičenju u Beogradu. U pitanju je rekreativnni model „Piper PA 18“. Pored njega, napravio sam i druge makete od plastike sa kojima planiram da učestvujem na sledećim takmičenjima“, govori o svojim željama ovaj mladi momak.

Za konstuisanje rekreativnog „Pipera“, osvojio je i medalju na takmičenju

Za izradu jedne makete od plastike potrebno je bar dve nedelje, jer pored uputstva, neophodne su i prave slike tih modela, a njih nema mnogo. To je važno zato što replika mora da bude identična originalu.

„Pojedini imaju slomljeno krilo ili su ogrebani, a takvi detalji su od presudnog značaja za takmičenja i šansu za nagradu“, precizan je Lazar.

Lazar je napravio i nekoliko helihoptera

Ovaj mladi istraživač od malih nogu je zainteresovan za sve što leti. Pošto nije mogao da poseduje pravi avion ili helikopter, odlučio je da ih sam konstruiše. Sada je konačno zadovoljan njihovom sličnošću sa „velikom braćom“.

Za razliku od ostale dece, a priznaće i odrasli koji su oduvek maštali o letenju, Lazarovo interesovanje za avione zapravo nema veze sa željom da leti, da pilotira. Njega zanima isključivo konstruisanje.

„Najviše me privlači taj inženjerski deo. Kako se prave, kako dolaze na ideje. Daleko više me zanima da napravim avion, nego da budem pilot. Interesuje me kako te velike hrpe limova zapravo lete i ta njihova aerodinamičnost, kako dolaze na ideju za nove modele, nove oblike i bolje performanse“, precizan je u svojim snovima Lazar Grubetić.

Lazar Grubetić sa svojim najvećim izazovom do sada

Zato je već siguran, da je konstruisanje aviona idealno zanimanje za njega, pa će se potruditi da upiše i pravi fakultet koji će mu pomoći u tome.

Do tada će već uveliko biti spreman, jer kroz sastavljanje maketa aviona, već sada je ispred gradiva svoje škole.

„Uvek naučim i neke novosti o tim avionima koje do tada nisam znao. Najpre o krilima i zakrilcima. Najzanimljivija su mi krila koja, iako su od aluminijuma, toliko su elastična, fleksibilna, pod udarima vetra i slično. Ili ti trupovi aviona, zašto su toliko široki, dugački, koliko putnika može da stane... Motori su na svakom avionu različiti, različite snage. Kod svakog je uvek nešto novo“, sa ushićenjem priča.

„Orao“ spreman

Jugoslovenski bombarder –omiljeni model

Od svih čije je makete napravio, Lazar Grubetić kaže da mu je omiljeni sportski avion „Soko J22 Orao“ koji je razvijan šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, ali je još uvek u upotrebi.

„Zato što su idealni, a kada ih uporedimo sa ruskim i američkim, ne zaostaju u performansama. Iste su brzine i za nisko letenje su. To su borbeni avioni. I dalje ih ima u našem vazduhoplovstvu, samo ima kamuflažu zelenu i braon. Sada ih unapređuju na 2.0, osavremenjuju, unapređuju tehnologiju, radar...“, objašnjava nam.

Najdraži model konstruktora - borbeni „Soko J22 Orao“

Najteže je bilo napraviti „Airbus 380 Qantas“. Zahtevao je mnogo vremena i mnogo truda, posebno oko krila, jer zauzimaju veliku površinu, mnogo je teže bilo saviti ih i zalepiti. Nije bilo lakše ni sa točkovima kojih ima značajno više nego kod dugih putničkih aviona.

U svojoj povećoj kolekciji za jednog šesnaestogodišnjaka, Lazar poseduje i jedan avion od metala. Kroz njegovu izradu vežbao je varenje i sečenje, a to su lekcije koje se bliže u okviru nastavnog plana Tehničke škole u Kostolcu.

Lazar Grubetić napravio je i svoj prvi samostalni model od metala

„Krila su od sečenog lima, najtanjeg koji sam našao u tatinoj garaži. Točkovi su od navrtki da bi izgledao bolje. To je moj prototip aviona, još uvek ga dorađujem, nije završen, ali je pri kraju“, zadovoljan je Lazar, ali kaže, još treba raditi na njemu do takmičenja.

Junak naše priče smatra da bi svako trebalo da radi ono što ga zanima, ali umereno i sa zadovoljstvom.

„Izrada maketa aviona idealna je za opuštanje, ali za ovaj posao morate imati živce. To ne radim po celi dan, već oko sat – dva dnevno.Ali, sa ogromnom željom, toliko da ne mogu da dočekam da vidim kako će izgledati na kraju“.

Za sada, kaže, sve postiže: školu i hobi, a uskoro će pronaći vremena i za sport.

Ovaj tekst deo je serijala „Sistem vrednosti“ koji podržava kompanija „Market parket“ iz Požarevca.