O svemu što je urađeno 2021. godine i planovima za narednu razgovaramo sa Duškom Nedinićem, predsednikom opštine Petrovac na Mlavi.

Za 2021. godinu imali ste dosta planova. U kojoj meri ste uspeli da ih ostvarite i da li ste zadovoljni postignutim?

Lično govoreći, nikada nisam u potpunosti zadovoljan, smatram da uvek možemo bolje i više. Time se vodim, a to zahtevam i od mojih saradnika. Objektivno govoreći, mislim da nije loša godina za nama ako uzmemo u obzir okolonosti. Biću iskren, mnogo smo veće planove imali i pripremali se, međutim, ima faktora na koje nikako ne možemo uticati. Pre svega mislim na preusmeravanje republičkih sredstava na borbu protiv kovida i izgradnju kovid bolnica, strateški projekti republike i ogromno poskupljenje građevinskih materijala. Za opštinu konkretno, to znači mnogo više sredstava koje je neophodno izdvojiti za planirane projekte, dok je priliv novca ostao isti. Naša je strategija, ali  i realno budžetsko stanje, da finansija imamo tek za projektnu dokumentaciju i redovna održavanja, dok se za realizaciju bilo kog većeg projekata moramo obraćati višim nivoima vlasti. Do sada smo to uspešno radili, pa je gotovo svaki projekat sa kojim smo izlazili na neki konkurs dobio i finansijsku podršku. Nastavljamo sa istom strategijom i nadamo se uspehu.

Koji su najznačajniji projekti u ovoj godini i koliko novca je uloženo?

Pre svega bih izdvojio projekat “Izgradnja putne infrastrukture ka zimskom centru Beljanica, manastiru Manasija i banji Ždrelo na teritoriji opštine Petrovac na Mlavi“, koji je obuhvatao izgradnju puta Vezičevo-Zaltovo i rekonstrukciju pešakog mosta preko Mlave u gradskom parku. Projekat je finansiran sredstvima Ministarstva privrede uz učešće naše opštine. Ovo je vrlo važan projekat, koji je za cilj imao poboljšanje turističke infrastrukture i u tom kontekstu povezivanje sa opštinom Despotovac sa kojom imamo odličnu saradnju. Građanima ove dve opštine u mnogome je olakšana saobraćajna komunikacija, a ujedno ovaj putni pravac predstavlja i najkraći izlaz na autoput u tom delu opštine. Svakako važan deo celokupne turističke ponude predstavlja i sam Petrovac na Mlavi, tako da smo rekonstrukcijom mosta pospešili, ne samo bezbednost, usled dotrajalosti nekadašnjeg mosta, već su i estetske karakteristike našeg grada na taj način unapređene.

Rekonstruisan pešački most na Mlavi

Posebno smo ponosni i na realizaciju  prve faze pešačke staze Malo Laole-Banja Ždrelo-Gornjačka klisura u dužini od 2.620 metara. Projekat „Unapređenje uslova za razvoj turizma u opštini Petrovac na Mlavi“ finansiran je od strane Ministarstva privrede i opštine Petrovac na Mlavi u ukupnom iznosu od  62.489.494,18 dinara sa PDV-om. Projekat je rađen sa ciljem unapređenja bezbednosti svih učesnika u saobraćaju, kojih je sve više zbog povećanog obima posetilaca „Banje Ždrelo“, smeštaj „Jenić“,, „Simonović“ i“Magnolija“, restorana na ovom potezu, ali i planinara koji posećuju planinarske staze u Ždrelu i Via feratu. Poseban cilj izgradnje ove pešačke staze je dodatna aktivacija prirodnih turističkih potencijala koje Ždrelo, kao selo u pothomolju i predvorje Gornjačke klisure poseduje. Mi imamo pripremljenju projektno-tehničku dokumentaciju i za fazu 2 i 3 ove staze, tako da spremno čekamo konkurse putem kojih bismo dobili i finansijsku podršku za realizaciju.

Ovako sada izgleda pešačka staza u Banji Ždrelo

Rekonstruisali smo i neke od najprometnijih ulica u gradu, koje su bile u jako lošem stanju, kao i puteve u naselju Veliko Laole, put Petrovac na Mlavi-Dobrnje-Oreškovica, put Petrovac na Mlavi-Kučevo (potes Melničko brdo). Nakon elementarnih nepogoda koje su nas zadesile u julu, po hitnom postupku sanirane su posledice u mesnim zajednicama Tabanovac, Busur, Vošanovac i Dobrnje, u kome je izgrađena i antierozivna brana u saradnji sa preduzećem “Vodoprivreda” iz Požarevca.

Nekadašnji vojni kompleks „Jovan Šerbanović“ sada je u vlasništvu opštine Petrovac. Kakve planove imate za taj objekat?

Kada je reč o nekadašnjoj kasarni, iako je to odlična stvar, pogotovo što nismo morali da kupimo zemljište, već nam je ustupljeno, mislim da se sada nalazimo u izuzetno odgovornoj situaciji i pomalo nezahvalnoj. Imamo sjajnu šansu pred nama, ali nemamo prostora za grešku, jer je pitanje iskorišćavanja tih osam hektara pitanje budućnosti naše opštine. Moja ideja je da se kompleks nekadašnje kasarne iskoristi u turističke svrhe, odnosno banjski kompleks, koji bi bio nosilac razvoja cele opštine i stvorio mogućnosti za mnogobrojne privatne preduzetnike. Pokrenuli smo inicijativu za ispitivanje postojanja termominerlanih voda koje bi omogućile razvoj banjskog turizma kakav već postoji u Ždrelu. Ono što zasigurno znam je da ni po koju cenu neću dozvoliti parcelaciju ili prevagu pojedinačnih interesa nad javnim. Na kraju, ukoliko ne budem procenio da mogu uraditi adekvatnu stvar i iskoristiti ovu šansu za razvoj najbolje što umem, ostaviću je na realizaciju nekim budućim političkim liderima, jer ovo nije stvar oko koje treba žuriti.

Najavljena je izgradnja turističko-rekreativne zone „Reka Mlava“ i izgradnja trga. Šta je sve predviđeno projektom i kada se može očekivati početak radova?

Plan detaljne regulacije reke Mlavi trenutno je na javnom uvidu koji traje do 6. januara. Nakon toga sledi dalja procedura i konačno usvajanje. Do sada nije učinjeno dovoljno na kreativnom i sistematičnom oživljavanju naselja Petrovac na Mlavi. Međutim, u narednom  periodu opština želi da se aktivno  posveti  uređenju  i  aktiviranju  ove  zone  za  potrebe odmora i rekreacije svih građana, kao i u funkciji turizma, uključivanjem novih sadržajа i namena u funkciji odmora, sporta i rekreacije, kao i potpunom infrastrukturnom opremanju, takoreći da grad spustimo na reku. U okviru zone planirani su sadržaji poput izgradnje novih i uređenje postojećih plaža, izgradnja pešačkih, biciklističkih i trim staza, avantura parka za decu i odrasle, amfiteatra u prirodi, sportsko – rekreativnog centra i sličnih sadržaja. Sam plan, vrlo atraktivno izgleda i pruža nam dobru osnovu da se grad Petrovac na Mlavi turistički razvija, a kada bude konačno usvojen, nadamo se da će biti i privrednih lica zainteresovanih za ulaganje u ovom delu opštine. Ovaj plan, pored ekoloških, turističkih i estetskih, imaće i ekonomske benefite po našu opštinu. U planu je da postepeno radimo projektno-tehničku dokumentaciju za realizaciju planiranih sadržaja, a upravo je izrada projektno-tehničke dokumentacije za trg pored reke Mlave jedan delić toga, ostaje naravno da se obezbede i sredstva za realizaciju. Tu je i novo Nivea dečije igralište, rekonstruisani srednji most u parku, a sledeće godine nas očekuje i rekonstrukcija trećeg mosta u gradu. Realizacija zahteva mnogo vremena, to je jedan dugoročan proces,a li najvažnije je da ćemo nakon usvajanja imati dobru osnovu.

Ekološki aktivisti zabrinuti su zbog zagađenja Mlave i strahuju od uništenja reke koja je simbol grada, a kao jedan od glavnih uzročnika ovog problema navode mini hidroelektranu kod Krepoljina. Šta je po pitanju Mlave preduzelo rukovodstvo opštine?

Kada je reč o MHE kod Krepoljina smatram da to nije pitanje za mene kao predsednika Opštine Petrovac na Mlavi, s obzirom na to da se Krepoljin nalazi u drugoj opštini. Više puta sam isticao da se ja ne mogu mešati niti imam moći uopšte da utičem na dešavanja u drugim opštinama. Svest o uticaju postoji, ali moje mogućnosti su samo u okvirima teritorije naše opštine. Što se naše opštine tiče i dalje stojim iza toga da se u Petrovcu na Mlavi neće graditi MHE. Takođe, ni u jednom planskom dokumentu opštine Petrovac nije predviđena MHE. Kada smo letos imali ekološke proteste, ja sam lično proglašen glavnim krivcem za stanje reke Mlave. Zbog takvog stava, imam bojazan da se radilo o nekoj vrsti političkog pokušaja diskreditacije od strane pojedinaca, jer ništa od toga nema veze sa istinom. Iako su reke u nadležnosti JP „Srbijavode“ mi redovno pratimo situaciju, kontaktiramo sa vodnom inspekcijom i tražimo analize. Moram da kažem i to da, kada smo pre par godina održali sastanak sa predstavnicima udruženja „Mlava nije sama“  naš deo dogovora sa tog sastanka je ispoštovan, a to je da se na Skupštini usvoji zaključak o pristupanju izradi Studije kumulativnog uticaja izgradnje MHE na toku reke Mlave uzvodno od Petrovca i u samoj opštini, što je i učinjeno. Sredstva su bila opredeljena, a na predstavnicima udruženja je bilo da nađu stručno lice koje će studije izraditi. Nakon tog sastanka, više se niko nije javljao niti su našli nekoga ko se time bavi. Takođe, pre par godina, na lično moju inicijativu, “Vodoprivreda” je izvršila pročišćavanje korita Mlave u gradu. Očekuje nas i čišćenje korita i priobalja reke Busur u dužini od oko 2,5 kilometra od mosta na reci Busur na ulasku u Petrovac na Mlavi iz Velikog Laola pa uzvodno, a nadam se i izgradnji postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda koje bi znatno doprinelo podizanju kvaliteta Mlave u njenom donjem delu, nizvodno od grada. Želim na kraju da dodam i da sam na Mlavi odrastao i da pored Mlave živim, tako da imam i moralnu i građansku obavezu da se o njoj staram i da u tome podržavam sve moje sugrađane koji iskreno brinu o našoj životnoj sredini, a u praksi to i pokazuju.

Koliki je budžet opštine Petrovac za 2022. godinu i koji su najznačajniji projekti?

Želeo bih vašim čitaocima da pre svega objasnim u kakvoj se situaciji nalazimo – naime, naš planirani budžet za 2022. godinu iznosi oko 980.000.000 dinara. Od toga je oko 50.000.000 planirano za investicije u saobraćajnu infrastrukturu. Svaka ostala investicija dovodi se zahvaljujući dobrim odnosima sa višim nivoima vlasti, ali je za realizaciju i tih uslovno rečeno dobijenih investicija preko javnih poziva, u čemu smo mi vrlo uspešni, potrebno naše učešće u iznosu od 10 do 50 odsto zavisno od uslova konkursa, a za šta smo ovim budžetom opredelili 20.000.000 dinara. Skromni prihodi su ostali isti jer nismo želeli da stvorimo veće namete građanima i privredi u vreme krize, ali su i transferi Republike ostali isti. Smatram da smo isplanirali dobar i u meri koliko je to bilo moguće – razvojni budžet. Kada je reč o konkretnim projektima, očekujemo rekonstrukciju trećeg gradskog mosta na Mlavi, imamo spreman projekat za izgradnju novog Centra za socijalni rad, a u toku je i izrada projektno tehničke dokumentacije za izgradnju novog vrtića i rekonstrukciju bolnice. Očekuje nas i  projekat izgradnje transfer stanice sa reciklažnim dvorištem, za koji je neophodno  da obezbedimo učešće od 40.000.000 dinara. To su neki od najznačajnijih, a sigurno će biti i onih manjih, ali i mnogo redovnih priprema i za 2023. godinu.

Ovako bi trebalo da izgleda novi vrtić