Ova godina je za rabrovsko čitalište jubilarna, jer je 1922. godine u Rabrovu otvorena prva čitaonica. Od tada je prošlo 100 godina, a biblioteka koja je postojala i radila, i koja je oplemenila i obogatila živote više generacija rabrovske omladine, prestala je da postoji pre pola veka.

Na inicijativu građana Rabrova, doneta je odluka i počeo je rad na prikupljanju knjiga za otvaranje biblioteke. U ime građanske inicijative, prikupljanje sredstava i knjiga za buduću biblioteku započeo je Dragan Despot Đorđević, pesnik iz Rabrova. Porodica Vrebalov dala je novac za uređenje prostorije i izradu polica, a od donatara, izdavačkih kuća, biblioteka i građana, do sada je prikupljeno više od 3.500 knjiga.

Biblioteka je svečano otvorena 17. decembra i tog dana upis je bio besplatan, a svi koji su se učlanili dobili su na poklon knjigu.

O Stevanu Miši Vrebalovu

Stevan Miša Vrebalov rođen je u Rabrovu 1943. godine. Njegova majka, partizanska lekarka Vera Gucunja Vrebalov, poginula je u okolini Ranovca nekoliko meseci posle njegovog rođenja, a oca, takođe lekara, doktora Boška Vrebalova, zajedno sa njegovim sugrađaninom, Vojom Bogdanovićem Seljakom, zarobili su četnici u Rabrovu i obojicu ih ubili u selu Carevac, nepunih mesec dana posle Stevanovog rođenja.

Boško Vrebalov i Voja Bogdanović su posle rata proglašeni narodnim herojima i njihove biste i danas stoje u centru Rabrova. Novorođenog Stevana je prihvatila porodica Dušana Tomića, fotografa, i čuvala ga u tajnosti do januara 1944. godine, a onda je u seljačkoj korpi odnet u Beograd, gde je najpre bio u sirotištu, a zatim ga je preuzela porodica majke, njegovi deda i baba Gucunja iz Sombora. Tu je odrastao i završio gimnaziju.

U njegovoj gorkoj i dramatičnoj biografiji veoma je važan jedan detalj koji on pominje u svojoj knjizi „Zaštićenost". U Beograd ga je odnela supruga oficira jugoslovenske vojske, četničkog komandanta Markovića, stacioniranog u Gornjaku, predratnog prijatelja Boška Vrebalova. Ovaj podatak navodimo da bi se znalo da ni tada, u ratu, nije sve bilo crno ili belo. I zločina, ali i čovečnosti i dobrote bilo je na obe zaraćene strane.

Stevan Miša Vrebalov završio je Ekonomski fakultet u Beogradu, počeo da radi, postao otac šestoro dece – pet kćerki i jednog sina.  Osim što je bio istaknuti privrednik i član Izvršnog veća Vojvodine, Stevan Vrebalov je bio i nagrađivan pisac i pesnik. Objavio je sedam knjiga poezije i dva romana: „Banatske šume" (1977), „Selo oca moga" (1979), „Nepoznati vetar" (1980), „Dvostruki san" (1984), „Svete životinje" 1985, „Bezdan" (poema) 1978, „Raskrst", 1986, „Bez dna" (1987) i „Zaštićenost" (2011). Prevođen je na ruski, slovački, mađarski, španski i makedonski jezik.

Za „negovanje rodoljubive misli" pesnik Stevan Vrebalov nagrađen je 2019. godine „Vencem slobode Radomir Drakulić".