Godina iza nas ostavila je velike „ožiljke“ u kulturi, a svakako da je epidemija poremetila planove i Centra za kulturu u Malom Crniću. Bilo je neophodno da se nađu adekvatna rešenja, pa su se neki programi održali u skladu sa epidemilološkim merama ili u onlajn formatu, dok se neki uopšte nisu održali, kaže, između ostalog  Nikola Tomić, direktor ove ustanove kulture.

Kako je pandemija uticala na rad Centra za kulturu i da li ste nešto od planiranih programa za 2020. godinu ipak održali?

Pandemija je značajno uticala na programe i aktivnosti koji su bili predviđeni tokom 2020. godine. Od planiranih projekata nije realizovana jedino manifestacija  takmičarskog karaktera „Kreni kolo da krenemo“, koja se održava u Boževcu i okuplja dečije folklorne ansamble Braničevskog i Podunavskog okruga. Ostali programi i manifestacije su održani u skladu sa epidemiološkim merama, ili u  onlajn formatu. Najznačajnija manifestacija za našu opštinu, FEDRAS, održana je po 49. put, u najtežim uslovima epidemije, kako za učesnike tako i za publiku koja se u ograničenom broju pridržavala svih mera. Za devet festivalskih dana prikazano je 11 predstava koja su izvela pozorišta širom naše zemlje.  Ove godine se takođe ponosimo časopisom „Stig“, koji i posle jubileja za pola veka postojanja nastavlja da živi i zavređuje pažnju ljubitelja književne umetnosti širom Srbije. Prošlogodišnji dvobroj koji je promovisan na FEDRAS-u posvećen je Peteru Handkeu. Pandemija je najviše uticala na rad našeg folklornog ansambla i pozorišta, kojima je uskratila gostovanja, koncerte, predstave i putovanja.

Časopis „Stig“ posle pola veka zavređuje pažnju čitalaca

Da li je rad pozorišta, foklornog ansambla potpuno prestao ili ste našli način da ipak funkcioniše?

Sa radom opštinskog amaterskog pozorišta „Branislav Nušić“, počeli smo krajem juna 2020. godine, nakon popuštanja epidemiološikih mera i radili smo do završetka FEDRAS-a, 22. oktobra. Imali smo sreću da je predstava okupljala manji broj glumaca koji su u svakom trenutku mogli da ispoštuju sve epidemiološke mere.  Folklorni ansambl je krenuo sa radom početkom godine, prirpemali smo se za rođendanski koncert u martu, međutim, početak epidemije nas je omeo u tome. Nakon popuštanja mera u maju, počeli smo ponovo sa radom. Iskoristili smo dva meseca, a osim održavanja proba u tom periodu uspostavili smo saradnju sa jednom italijanskom kompanijom koja posluje na području naše opštine, a njihova predstavnica pružila je podršku našem ansamblu i donirala majice u vrednosti oko 80.000 dinara za 120 članova. Pripremali smo se za naš koncert i manifestaciju „Dani suncokreta“ u Batuši, ali nas je situacija sa virusom ponovo udaljila sa scene. Početkom septembra smo okupili folklorce i nastavili sa radom sve do novembra, uz poštvanje svih mera, ali loša epidemiološka situacija nas je naterala da rad pozorišta i folklornog ansambla potpuno obustavimo do danas.

Nove predstave izvedene su za vreme FEDRAS – a  

Da li se možda ovu specifičnu godinu zbog korone, iskoristili da se na repertoaru pozorišta nađe neka nova predstava i  neka nova koreografija folklornog ansambla?

Realizovali smo predstavu „Prosidba – Vesela je muka moja“,  čiji je autor teksta i reditelj Slobodan Ćustić. Predstava je premijerno izvedena u oktobru, a zatim i na otvaranju FEDRAS-a. Što se tiče folklornog ansambla, 2020. godinu pamtićemo jedino po novoj koreografiji, koju je onlajn prezentovao prvi ansambl. Ona prikazuje običaj litije na zavetini i narodne igre i pesme Stiga, i kao takva prvi put se našla na repertoaru bilo kog folklornog asnambla. Ponosni smo što je naš folklorni ansambl prepoznat u celoj Srbiji po ovoj koreografiji, što smo čuvari narodne tradicije, igre i pesme našeg kraja. Krajem prošle godine je osnovan Savez folklornih ansambala Srbije, kome su pristupili mnogi ansambli, pa i naš. Savez je osnovan sa ciljem da podigne nivo pažnje na folklorne ansamble u Srbiji, tako što će pospešiti njihov rad, regulisati takmičenja na svim nivoima, pružiti podršku, a delovaće preko lokalnih koordinatora među kojima sam i ja. Koordiniraću u Braničevskom i Pomoravskom okrugu, a dodatnu obavezu prema svim ansamblima imam i kao član Upravnog odbora Saveza. Nastojaću da zajedno sa ostalim kolegama značajno unapredimo poziciju folklornih anambala u Srbiji.

Predstava „Prosidba – Vesela je muka moja“

Centar za kulturu je bio nosilac projekta „Istraživanje nematerijalnog kulturnog nasleđa Stiga“. Šta je istraživano, i na koji način su rezultati prezentovani? 

Centar za kulturu opštine Malo Crniće je u 2019. godini realizovao projekat koji je finansiran od strane Ministarstva kulture i inforimisanja, a odnosio se na istraživanje nematerijalnog kulturnog nasleđa Stiga. Projekat je realizovan u saradnji sa muzikološkim instituom SANU iz Beograda. Kao umetnički rukovodilac folklornog asnambla, i neko ko se deceniju svog rada bavi narodnom tradicijom, bio sam inicijator i želeo sam da i u našem kraju po prvi put budu sprovedena ovakva istraživanja. Bio sam u timu istraživača kojim je rukovodila Maja Radivojević, etnomuzikolog sa Muzikološkog instituta SANU iz Beograda. Istraživanje je podrazumevalo terenski rad, prikupljanje i obradu materijala, a zatim i publikaciju materijala u knjizi „Muzičko-plesno folklorno nasleđe Stiga“, čiji smo autori Maja Radivojević i ja.  Rezultati istraživanja su krajem 2019. godine prezentovani na radionici koja je okupila polaznike iz našeg kraja,  ali i ostalih krajeva naše zemlje koji su imali prilike da se upoznaju sa tradicionalnim igrama, pesmama i narodnom nošnjom Stiga. Prošle godine realizovan je projekat istraživanja nematerijalnog kulturnog nasleđa Požarevačke Morave, čiji je nosilac bio Centar za kulturu iz Kostolca, ali je rezultat istraživanja publikovan u saradnji sa našim Centrom, a prezentovan u onlajn formatu. Ovim istraživanjima postavljeni su temelji saznanja o nematerijalnom kulturnom nasleđu okoline Požarevca.

Planirate da se Međunarodni festival foklora upravo organizuje u opštini Malo Crniće. Otkud ta ideja, šta očekujete od jedne takve manifestacije?

Ideja je nastala iz potrebe da naša opština bude domaćin ovakve manifestacije, sa ciljem da evropsku kulturu, odnosno njihovo folklorno nasleđe dovedemo u Stig i zajedničkim programima je predstavimo širem auditorijumu. Verujemo da će situacija sa virusom dozvoliti realizaciju ovakve manifestacije koja je planirana za početkak jula. Planirano je da okupimo ansamble iz nekoliko evropskih zemalja. Centar za kulturu će biti domaćin i organizator ovog festivala koji bi trajao  tri dana. Učesnici će održati minimum dva večernja koncerta u naseljima naše opštine. Ideju je podržalo opštinsko rukovodstvo i opredelilo značajna sredstva za realizaciju ovog festivala. 

Folklorni ansambl jedini u Srbiji interpretira igre iz Stiga

Nedavno ste iz v.d statusa imenovani za direktora Centra za kulturu opštine Malo Crniće. Na koji način nameravate da unapredite kulturu u opštini?

Rad će se u narednom periodu zasnivati na novoj energiji i stalnim promenama nabolje. Da biste nešto unapredili, smatram da morate imati samokritički pristup, da pokušate da svaki naredni poduhvat bude bolji od prethodnog. Nameravam da uključim što više mladih ljudi sa kojima ostvarujem odličnu saradnju, i pravo je zadovoljstvo raditi sa takvim timom. Kako bih iskoristio situaciju sa virusom, promene u Centru za kulturu započeo sam uređivanjem prostorija koje se trenutno renoviraju, otvaranjem zvaničnog Fejsbuk profila, Jutjub kanala, izradom novog veb sajta, nabavkom narodne nošnje, nove tehničke opreme, kako bismo unapredili funkcionisanje naše ustanove. Nakon ove situacije sa virusom, zadatak Centra za kulturu biće da meštanima naše opštine odgovorimo kvalitetnim i češćim programima koji im sada  sigurno nedostaju, a onda da se sa tom praksom nastavi i narednih godina. Programi koji su bazirani na pozorišnoj umetnosti, narodnoj tradiciji, književnosti, ali i ostalim sadržajima, podići će kulturu u našoj opštini na viši nivo.

Da li planirate još neke nove kulturne sadržaje ili možda manifestacije u 2021.?

Pored Međunarodnog festivala folklora, ispitivaćemo potrebe mladih u našoj opšitini -  koje su to aktivnosti koje ih zanimaju, šta im nedostaje u našoj opšitni, a zatim ćemo analizirati odgovore i pokušti da pronađemo način kako Centar za kulturu u krugu svog delovanja može da pruži programe koji će ispuniti život mladih u našoj opštini.