Snežana Šerbula, šefica katedre za zaštitu životne sredine Tehničkog fakulteta u Boru, podsetila je da se u Boru već više od 100 godina vrše iskopavanja bakara, zlata, srebra, selena i ostalih plemenitih metala i istakla da su građani Bora i okolnih naselja ugroženi rudarskim iskopavanjem i prekomernom eksploatacijom rudnika. 

„Institut za javno zdravlje „Batut“ je ispitivao uticaj aerozagađenja na životni vek u Boru i došli su do zaključka da je sada kraći za 10 godina, a šta će tek biti kada prošire proizvodnju, da li će onda životni vek u Boru biti kraći za 25 godina. Koliki će vaš životni vek biti kada su cijanidi i živa u pitanju. Cijanidno luženje je najopasnija tehnologija za dobijanje zlata. Bolje luženje zlata je živom, ali su kancerogene materije i cijanid i živa. Vi ovde imate vaše zlato, med je vaše zlato, i njiva, i šuma“, kazala je Šerbula i poručila okupljenim građanima da čuvaju svoje prirodno bogatstvo.

Milan Milovanović, arheolog i aktivista, istakao je da zlato Homolja nisu samo med, šume, sir i običaji, već i veliki broj arheoloških nalazišta koja čine značajno nacionalno blago ovog dela Srbije. 

„Homolje proučavam još od studentski dana i već dugo naglašavam značaj Pčelinjeg krša u Laznici i drugih arheoloških nalazišta kojima preti potpuno uništenje. Ne mogu govoriti o značaju i detaljima, jer ti lokaliteti do danas nisu istraženi od strane kulturnih institucija“, rekao je Milovanović i dodao da se tu najverovatnije nalaze ostaci iz ranovizantijskog perioda i srednjeg veka. 

Zlata Kokoranović iz Krivelja upozorila je meštane Laznice i okolnih sela da, ako prodaju i metar zemlje, okupiraće ih strane kompanije i postaće kineska provincija. 

Žika Magulović, koji je rodom iz Homolja a trenutno živi i radi u Parizu, došao je danas u Laznicu kako bi podržao svoje saborce koji su protiv otvaranja rudnika.

„Dijaspora Homolja ne želi devastaciju na ovim prostorima. Mi želimo da naša deca i unuci znaju njihove korene, da govore svuda gde se nalaze u svetu o našoj prirodi, o lepoti ovoga kraja. Nećemo rudnike na Homolju“, naglasio je Magulović i pozvao dijasporu iz Laznice da se pridruže u ovoj borbi.

Akademik Nenad Kostić, profesor hemije i biohemije na Univerzitetu države Ajova, kazao je da su u Americi u 19 veku koristili cijanide za rudarenje zlata, ali da je to odavno zabranjeno. 

„Ne dajte da se na vama isprobava ono što je u naprednom svetu zabranjeno. Zlato je nepotrebno, nema industrijsku primenu. Skoro jedina upotreba zlata je za kinđurenje. Da li nečije kinđurenje vredi nečijeg trovanja. Neke grane rudarstva su manje ili više opravdane ako se materijal iz zemljine kore vadi na bezbedan način i ako omogućuje neki napredak. Zlato ne dovodi ni do kakvog napretka“, kazao je on.

Ivan Milosavljević iz „Mlavske vojske“, rekao je da je gotovo polovina ovog prostora namenjena za istražne radnje stranih kompanija.

„Naša država planira da otvori 70 rudnika na teritoriji Srbije, ima 120 istražnih radnji, od toga 50 u borskom okrugu i 25 u Majdanpeku i žagubičkoj opštini. Ne damo ovu zemlju, ne damo da nam kopaju po uspomenama i po budućnosti“, poručio je Milosavljević.

Skup su podržali i aktivisti iz SEOS-a, Ekološkog udruženja „Suvoborska greda“ iz Pranjana, „Eko brigade“ iz Jagodine i Udruženja „Zaštitimo Dobrinju i okolinu“. Poruka svih učesnika protestnog skupa je: "Život da - rudnik ne".

Podsećamo da ovo nije prvi skup koji je održan u Laznici.

GLASNO NE RUDNIKU ZLATA U HOMOLJU

REČ STRUČNJAKA O RUDNIKU ZLATA U HOMOLJU