Najvažnije
How Good Of A Friend Are You Really?
Požarevljanin Milan Stojanović, dugogodišnji planinar Planinarskog kluba „Vukan“, ostvario je iz drugog pokušaja svoj najveći san – popeo se na Monblan, najviši vrh zapadne Evrope i Alpa.
Odlasku na Monblan, vrh od 4.807 metara nadmorske visine, prethodila je psihofizička priprema koja je aktivno trajala nekoliko meseci, ali za uspešan uspon bilo je presudno iskustvo planinara.
Milan je već više od 10 godina član požarevačkog Planinarskog kluba „Vukan“, a ljubav prema planinarenju počela je željom za boravkom u prirodi, te je poslušao prijatelja Ivana Cigera i otišao u šetnju po Homolju.
„U gradu smo se dosta otuđili od prirode i želeo sam to da promenim. Prvi susret sa planinarenjem imao sam laganim šetnjama po Homolju, pa sam krenuo sa težim i višim usponima. Planinarenje je krenulo postepeno, uzlaznom putanjom, od viših vrhova Srbije preko regionalnih vrhova do Alpa. Ostvario sam uspešne uspone na najviši vrh Slovenije - Triglav, Italije – Gran Paradiso, Austrije – Grosglokner, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Albanije... Planinarenje čoveka uzme celog, uđe u krv i boravkom na jednoj planini već planirate odlazak na sledeću“, rekao je Milan za E-Braničevo.
Milan Stojanović
Na Monblan pokušao je da se popne pre četiri godine, ali nije uspeo. Stigao je do 4.300 metara nadmorske visine, skoro do vrha, ali se tada naglo pogoršalo vreme i ekipa je odlučila da odustane. Ističe da mu je ovaj vrh od tada do 10. avgusta, kada se na njega popeo, stalno bio u mislima i želeo je da završi ono što je započeo.
Priprema je počela još u Srbiji, organizacija puta je bila složena, a morao je i da predvidi vremenske uslove i sve ono što ga tamo čeka.
„Francuske vlasti su pooštrile odlazak na planinu zbog brojnih smrtnih slučajeva. Da biste uopšte pristupili planini, osnovni uslov je da morate imati odobrenje od planinarskih domova da ćete tamo prespavati. Problem je što se ti termini popune veoma brzo, jer planinari iz sveta idu na Monblan, pa morate imati i sreće. Takođe, kratko je vreme za uspon, oko dva, dva i po meseca. Osim toga morate i da rezervišete voz kojim putujete do određene visine“, objasnio je Milan.
Po njegovim rečima, fizička kondicija je najvažniji preduslov za uspon, a on se intenzivno pripremao od polovine maja – trčao je, vozio bicikl i plivao. Neophodno je znanje korišćenja planinarske opreme, a bez iskustva nije moguće uspon izvršiti uspešno.
Pogled tokom uspona
Nakon što je tročlana ekipa koju su činili Milan Stojanović i Ivan Ciger iz Požarevca i Berislav Kučić iz Hrvatske stigli u Francusku, prvo su se ukrcali na voz koji ih je vozio do 2.300 metara nadmorske visine, nakon čega su tri sata hodali do prvog planinarskog doma na 3.100 metara nadmorske visine u kome su prespavali, zbog aklimatizacije. Rano ujutru su krenuli do sledećeg planinarskog doma na 3.800 metara nadmorske visnine i prošli su veoma tešku i opasnu deonicu koja je nazvana „Kuloar smrti“.
„To je deonica od 100 metara ravne staze, ali izuzetne opasnosti, s obzirom na to da se obrušava kamenje sa okolnih vrhova. Upravo su tu zabeleženi brojni smrtni slučajevi. Srećom, prošli smo ovu stazu bez problema“, priseća se naš sagovornik.
Tročlana ekipa ostvarila san
U drugom planinarskom domu bio je planiran odmor i noćenje, ali je ekipa procenila da je dovoljno odmorna, nisu imali simptome visinske bolesti, te su odlučili da se odmah popnu na vrh.
„Od tog planinarskog doma do vrha bilo nam je potrebno četiri sata i u 16 časova po lokalnom vremenu 10. avgusta popeli smo se na najviši vrh zapadne Evrope i Alpa. Staza do vrha prekrivena je snegom, brojne su uzbrdice i nizbrdice, a prolazite pored jednog skloništa koje služi za hitan smeštaj u slučaju pogoršanja vremena“, rekao je Milan.
Na vrhu su imali vremena da se fotografišu i uživaju u uspehu, a osećaj je po rečima našeg sagovornika neverovatan. Naglašava da je osetio euforiju i sreću, ali da je tek predstojao teži deo posla – silazak.
„Osećaj kada smo bezbedno izašli na vrh je neopisiv – vidite cele Alpe, okolne vrhove, ali je stalno u mislima bezbedan silazak. Izlaskom na vrh čoveka ponese uspeh, te zbog toga mnogi planinari prave greške i opuste se pri silasku. Ukoliko neko oseti da nije spreman da se popne na vrh, bolje je da odustane, planina će tu biti i sledeće godine. Najbitnija misija je spustiti se bezbedno sa planine, jer ste tamo na snegu, a evakuacija je komplikovana i teška“, objasnio je naš sagovornik i dodao da su se u 19 časova spustili u planinarski dom.
Vrh prekriven snegom, ali je vreme išlo u njihovu korist
Ističe da je na Alpima vreme izuzetno promenljivo, menja se na svakih pola sata, ali je ekipa imala sreću da izabere dva najlepša dana u sezoni za penjanje. Kako kaže, na dan njihovog uspona temperatura je bila oko nule na vrhu, a nedelju dana pre toga minus 22 stepena.
Iako, po njegovim rečima, ova planina nema zahtevne deonice poput nekih viših planina, najveći problem je u tome što planinar ne zna kako će njegovo telo funcionisati pri tolikoj visini.
„Mi nismo imali problema sa visinskom razlikom, uzimali smo preventivno lekove i vitamine, ali su brojni primeri da su ljudi doživljavali visinsku bolest, kada krene nagon za povraćanjem, mučnina i težak hod, a tu dolazi do ozbiljnih zdravstvenih problema“, dodao je Milan.
Monblan ni bi trebalo potceniti
Problem je i taj što na planini ima gužve, čak na nekim deonicama dolazi i do mimoilaženja sa drugim planinarima. U planinarskim domovima, koji služe za odmor i aklimatizaciju, skoro je pa nemoguće spavanje, s obzirom na to da su delili sobu sa ostalim planinarima koji pakuju opremu i planiraju uspon. Takođe, domovi su skupi, po rečima našeg sagovornika voda košta devet evra, ali na tako velikoj visini ne postoji izbor uzevši u obzir da su je kupovali i za ličnu higijenu.
Upravo u tim domovima slušali su različita iskustva, mnogi su odustajali, a samo dan pre njihovog uspona bilo je i smrtnih slučajeva. Ipak, uspeli su da savladaju strah, jer je želja bila veća.
Nakon ostvarenog jednog cilja, slede drugi, pa Milan planira da se popne na najviši vrh Turske, na Damavand u Iranu, Kilimandžaro u Africi i najviši vrh Ervrope Elbrus. Takođe, želi da ode i na planinarski treking oko najviših vrhova Himalaja.
