Po završetku obnove, naša najveća HE imaće veću snagu i pouzdanost i duži radni vek za narednih 30 do 40 godina. Nominalna aktivna snaga agregata posle revitalizacije je 190 megavata, a pre je bila 171 megavat, što znači da se revitalizacijom elektrane dobila jedna nova elektrana, instalisane snage oko 100 megavata. Sada će HE „Đerdap 1“ imati snagu 1.140 megavata. Ukupna investicija u ovaj projekat premašiće 180 miliona evra.

Posle 51 godine, šest meseci i 27 dana rada, A3 na HE „Đerdap 1“ zaustavljen je 1. septembra 2022. godine i zvanično je počela šesta etapa revitalizacije đerdapske hidroelektrane. Posle 410 dana predviđeno je da se agregat vrati u redovan rad. Montaža je pri kraju i uskoro se očekuje i prvo pokretanje agregata, primopredajna ispitivanja i sinhronizacija agregata na mrežu.

Najveći deo koji se montira u jednom komadu je rotor glavnog generatore težine 610 tona i prečnika 14,152 metra. Radno kolo trubine sa šest lopatica težine 350 tona je najatraktivniji deo koji se montira u jednom komadu. U svaki agregat ugrađeno je oko 40 kilometara energetskih i signalnih kablova. U revitalizovane agregate ugrađena je najmodernija oprema domaćih i svetskih proizvođača.

Glavni isporučilac opreme je ruska firma „Silovije mašini“ iz Sankt Petersburga, a deo opreme revitalizovan je u domaćim fabrikama. Koliki je ovo ogroman posao ilustruje podatak da je demontirano 1.300 tona rotirajuće i 950 tona statične opreme.

 Izvođači radova su radnici HE „Đerdap 1“, „Goša montaže“, „Đerdap usluga“, ATB Sever iz Subotice, „Jadran“, „Kolubara metal“ kao i stručnjaci instituta „Nikola Tesla“ i „Mihajlo Pupin“, dok je kontrola metala poverena Institutu za ispitivanje materijala iz Beograda.

Hidroelektrana „Đerdap 1”, gigantska brana koja pregrađuje Dunav i proizvodi 5,5 milijardi kilovat-sati godišnje, jedan je od najvećih hidrotehničkih poduhvata našeg vremena. Kolosalna građevina, izgrađena zajedničkim snagama sa susednom Rumunijom i danas posle 51 godine rada  pleni svojom monumentalnošću.

Kada je 16. maja 1972. godine puštena u rad, bila je jedan od najvećih hidroenergetskih objekata u svetu. HE „Đerdap 1“ je najveća hidroelektrana u sistemu „Elektroprivrede Srbije“ koja proizvodi oko polovine ukupne električne energije iz hidro sektora EPS-a.

Kratka istorija HE „Đerdap 1“

Posle opsežnih istražnih radova i izrade projektne dokumentacije, 7. septembra 1964. godine počela je gradnja HEPS „Đerdap 1”. Pod zaštitom zagata prve faze izvedeni su radovi na iskopu, betoniranju na brodskoj prevodnici, elektrani i tri polja prelivne brane. Za pregrađivanje Dunava i izgradnju drugog zagata bilo je neophodno napraviti privremene saobraćajnice, betonske blokove od 2,5 tona, 5 tona i 12 tona, gabione težine od 3 i 6 tona i dopremiti 85.000 kubika kamena.

Dunav je pregrađen 13. avgusta 1969. godine. Stekli su se uslovi da se formira zagat druge faze u kome su izvedeni radovi na ostalih 11 polja prelivne brane. Za vreme pregrađivanja, vode Dunava skrenute su kroz tri polja prelivne brane, temeljne ispuste obe elektrane, peti i šesti turbinski otvor srpske elektrane, a plovidba Dunavom je zaustavljena.  

Za montažu hidroagregata postojala su dva platoa. Jedan na obali, gde je sastavljen turbinski poklopac, gornji krst generatora i privremeno uskladišteni rotor generatora i radno kolo. Na platou u mašinskoj hali ugrađeni su paket-zavrtnji za paketiranje rotora generatora i radna ploča za montažu radnog kola turbine. Statori generatora ugrađivani su na licu mesta.

Prvi agregat pušten je u rad 6. avgusta 1970. godine, istovremeno na srpskoj i rumunskoj elektrani. U gradnju objekta utrošen je materijal sa kojim se mogao izgraditi jedan grad za 35. 000 stanovnika. Iskopano je 13,4 miliona kubnih metara šljunka i rečnog nanosa, 7,2 miliona kubika stena, ugrađeno je 3,2 miliona kubika betona, 167.000 tona armature i čelične konstrukcije i 69.000 tona opreme.

Prvi kilovat-sati ka potrošačima potekli su 6. avgusta 1970. godine, kada je na elektroenergetski sistem sinhronizovan agregat broj 1. Danas, 51 godinu kasnije, šest generatora iz vodnog potencijala Dunava transformisalo je 290.000.903 megavat-sati, odnosno 290 milijardi kilovat-sati (do 1. septembra).