Najvažnije
How Good Of A Friend Are You Really?
Načelnik Gradske uprave Požarevac smatra da je lokacija za izgradnju deponije u Kličevcu idealna, zbog pozicije parcela i sastava zemljišta, dok meštani smatraju da mesto nije podobno, jer je u pitanju plodno zemljište.
Tokom 2020. godine Ministarstvo zaštite životne sredine i grad Požarevac su zaključili ugovor o izgradnji deponije. Po rečima Lazara Stanojevića, načelnika Gradske uprave Požarevac, dogovor je bio da ministarstvo učestvuje sa 24, a da grad obezbedi šest miliona za izradu projekta. Nakon toga raspisana je javna nabavka za ispitivanje i odabir lokacija za izgradnju deponije. Ispitivane su tri lokacije – u Kličevcu, Rečici i Rašancu.
Lokacija za deponiju se određuje kada karakteristike i svojstva predviđenog prostora ispunjavaju određene uslove: namenu prostora i korišćenje zemljišta, topografiju terena, inženjersko-geološke, geotehničke, hidrogeološke i seizmičke uslove, klimatske, hidrološke i hidrografske karakteristike posmatranog područja, zone i uslove zaštite, saobraćajnu i tehničku infrastrukturu i moguću zapreminu i kapacitet prostora.
„Nakon ispitivanja svih parametara dve lokacije su otpale jer su nepristupačne, a kao najpogodnija od strane stručne kuće „Verdinvest“ ocenjena je lokacija Kličevac, katastarske parcele 1202, 1202/1 i 1202/3. Nema podzemnih voda, nema propustljivosti, neće biti zagađenja zemljišta i neće da ugrožava nikoga. Iza brda je, ne vidi se nijedno selo, a ima mogućnost pristupa seoskim putevima koji će biti uređeni da se lako dođe do deponije i da se obiđe centar sela u potpunosti, da nema nikakvih kontakta ni sa jednim naseljenim mestom. Kada gledate poziciju parcela i sastav zemljišta to je idealno“, tvrdi načelnik.
Lokacija na kojoj se planira gradnja deponije
Međutim, meštani Kličevca i okolnih naselja smatraju da ova lokacija nije pogodna za izgradnju regionalne deponije jer je u pitanju plodno zemljište. Dodatno ih je iznenadilo saznanje da nisu sve tri parcele na kojima se planira deponija, u vlasništvu države kako je to tvrdio gradonačelnik Požarevca na nedavnoj konferenciji za medije.
>>ČIJE SU PARCELE PREDVIĐENE ZA REGIONALNU DEPONIJU?<<
„U toku ispitivanja mi smo znali da je parcela 1202/3 privatna svojina, nije to ništa sporno, ta privatna svojina je veoma mali deo od 1,4 hektara, a veličina sve tri parcele je oko 35 hektara. Što se tiče druge parcelе koja je u vlasništvu države, a u napomeni stoji da je restitucijom zemljište vraćeno dvojici vlasnika, u pitanju je takođe mala površina od nepunih pet hektara. Vlasnik jednog dela od 1,84 hektara juče nam je ponudio da otkupimo njegov deo. Dakle, uzete su tri parcele kao jedna funkcionalna sredina na kojoj treba da se napravi deponija, a mi ćemo u prvom trenutku da koristimo samo jedan mali deo parcele. Cilj je bio da se po principu kaseta postepeno formira moderna deponija, sada će biti na možda dva hektara napravljena kaseta za odlaganje otpada i to neće biti deponija kao „Jeremijino polje“, neće đubre da leti sa nje i nema potrebe da se ljudi plaše jer će imati dobru izolaciju i postavu i biće bezbedna“, objašnjava Stanojević.
Najmanja parcela označena roze bojom je u privatnom vlasništvu
On još dodaje da se na novoj deponiji neće odlagati kompletan otpad kao na „Jeremijinom polju“, već će se uz pomoć transfer stanice odvajati smeće koje će se reciklirati, a ostatak će se dovoziti na deponiju. To će biti mnogo modernija i kvalitetnija deponija od postojeće, biće rađena prema zahtevima za zaštitu životne sredine i visokim standardima EU poput deponije u Lapovu, naglašava načelnik.
Gradskoj upravi meštani su juče predali peticiju protiv izgradnje regionalne deponije u ataru sela Kličevac, sa čime je upoznat i načelnik.
>>PREDATA PETICIJA PROTIV IZGRADNJE DEPONIJE U KLIČEVCU<<
Po njegovim rečima grad ne namerava da odustane od izgradnje regionalne deponije u Kličevcu jer je ta lokacija po mišljenju struke adekvatna za tu namenu i dodaje da bi uvek neko negodovao koju god lokaciju da odaberu.
„Živimo u Stigu i svuda je plodno zemljište, ali gde god da gradite deponiju neko bi se bunio, za svaku lokaciju neko može da nađe manu. Građani moraju da znaju da mi ne bismo gradili deponiju negde gde može biti ugrožena životna sredina i zdravlje ljudi. Što se mene tiče nije problem da pokažem dokumentaciju ljudima i objasnimo im sve što ih zanima. Da li možemo da objasnimo – možemo, da li hoćemo – hoćemo, samo što je potrebno da se neko zainteresuje na drugačiji način, da dođe u Gradsku upravu i pita. Svako od građana je mogao da dođe i pita o čemu se radi“, tvrdi načelnik GU.
