Najvažnije
How Good Of A Friend Are You Really?
Opština Žagubica zauzima 760 kvadratnih kilometara, a više od polovine je pod šumom. Zato ne čudi da je na ovoj teritoriji kroz tri velike firme i nekoliko manjih, tokom godine angažovano i do 200 radnika na seči i uređenju šumskih predela.
Redovnom sečom, ređenjem, prosvetljavanjem, za nekoliko decenija šumske parcele porasle su na više od 50 odsto i sada pokrivaju gotovo 40.500 hektara, od čega oko 15.000 hektara pripada JP “Srbijašume”, a ostatak je u privatnom vlasništvu.
Više od 50% površine opštine Žagubica je pod šumom
Vlasnik jedne od firmi koje se bave sečom šuma za “Srbijašume” je Radiša Bainović, koji zapošljava desetak radnika.
On je ovaj posao započeo kao šumarski inženjer, nakon što se zatvorilo preduzeće koje se bavilo obradom drveta.
„Ta fabrika se u privatizaciji zatvorila i onda nisam imao drugo rešenje, nego da krenem sa tim da se bavim, jer je vezano za šumarstvo. Dugo sam u ovom poslu. Znao sam kako to funkcioniše otprilike kod “Srbijašuma” i naše poslovanje 90% je vezano za njih“, objašnjava on.
Iako ovaj posao ima i prednosti i mane, vrlo je zadovoljan, jer su čak i za mane rešenja ustaljena i jednostavna.
Sečenje šume je vrlo opasan posao
„Mane su što je to dosta opasan posao i povrede su česte. Ljudi koji seku drva moraju da budu stručno obučeni i obezbeđeni za taj posao. Problem je što je vrlo malo ljudi u Srbiji koji znaju to da rade“, zabrinut je Bainović svaki put.
Jedino olakšanje za njega su obuke koje “Srbijašume” organizuju redovno.
Kako Bainović kaže, on zaposli obučen kadar, a onda “Srbijašume” znajući koliki su rizici, vrlo često organizuju seminare i kurseve na kojima ih dodatno obučavaju i daju sertifikate bez kojih radnici ne mogu da rade na seči drveća.
„To je velika pomoć, jer je velika fluktuacija radnika. Jedni dođu, pa odu. I obučeni, malo rade pa odu. Samo tako mi uspevamo da održimo nivo radne snage“, ističe Bainović.
Prednost je ta što je sigurna naplata, valuta plaćanja je 45 dana kao što zakon propisuje. To im je posebno važno, jer kada je plaćanje redovno, mogu da uzmu čak i kredit kako bi finansirali posao.
„Nije velika zarada, ali je sigurna. Nema problema da se čeka, jer dan kad je valuta, tog dana su pare na računu. Da nije dobra organizacija od strane “Srbijašuma”, mi ovaj posao ne bismo mogli da radimo, bilo bi neisplativo“, objašnjava Bainović.
Ali to nije jedino što “Srbijašume” organizuju za firme koje vrše seču za njih ili umesto njih.
Najveći deo planina koji okružuju žagubičku kotlinu poput Homoljskih, Gornjačkih, Beljanice i Crnog vrha su pod šumom
Oni odrede partiju za seču, obeleže stabala, čak i stranu na koju treba da se obore, pripreme teren i puteve, a po potrebi izgrade i nove kako se ne bi oštetila mlada stabla i prirast. Nakon toga se uspostavlja šumski red, sakupljaju se grane i otklanja bolesno drveće.
„Tačno se zna šta se seče, da se proredi, da se osvetli, da stabla koja ostaju brže rastu. Samo kad se desi šumski požar, onda se poseče sve, kultiviše se zemlja i onda se organizuju novi zasadi“, tvrdi direktor i dodaje da redovna seča ne podrazumeva čak ni svako drugo stablo, već svako peto do osmog..
S obzirom na to da je Homolje prilično nepogodan predeo za mnoge poljoprivredne grane, a stočarstvo je ove godine na ivici isplativosti, budućnost je u šumarstvu, tvrdi Radiša Bainović.
Iako je Žagubica sa malim brojem registrovanih preduzeća, veliki broj njih se bavi uslužnim sečenjem šuma
„Kako stvari u ovom trenutku stoje, ja vidim samo napredak tog posla. Mi smo čak spremni, ako se nastavi ovako dobro da funkcioniše i redovno plaća, da uzmemo kredit ili lizing da kupimo nove mašine, jer su sve naše mašine dosta stare“
Na pitanje ako se nastavi tako česta seča, hoće li uticati na klimatske promene čije su posledice već odavno vidljive golim okom, Bainović je samouveren:
„Ta seča je organizovana i ne može da utiče na globalno zagrevanje. To stručni ljudi rade, proređuju da bi se osvetlilo, parcele koje su sečene pre 20 godina sada se bukvalno ne vidi da su sečene. Apsolutno ne utiče, odgovorno tvrdim. Čak se većim osvetljavanjem šuma bolje razvija, bolesna se stabla otklanjaju, jer ako ih mi ne otklonimo, ona padnu pa oštete podmladak“
Sve što poseku za “Srbijašume” prodaje se po posebnom cenovniku. U zavisnosti od kvaliteta ide za nameštaj ili mlevenje i grejanje.
Ovaj tekst nastao je u sklopu projekta "Poljoprivrednici imaju reč" po osnovu Konkursa o sufinansiranju projekata iz budžeta Opštine Žagubica radi ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja u 2021. godini.
- Stavovi izraženi u podržanom medijskom projektu ne predstavljaju nužno zvaničan stav Opštine Žagubica.
