Najvažnije
How Good Of A Friend Are You Really?
Mnogo je razloga zbog kojih poljoprivrednici ne bi trebalo da pale žetvene ostatke. Osim što je to zakonom zabranjeno i propisane su kazne za one koji to ne poštuju, iz ugla poljoprivrednih stručnjaka velika šteta nanosi se zemljištu koje zbog toga degradira. Ipak, najveći broj poljoprivrednih proizvođača to čini, a kao jedan od razloga često se navodi da kombajn ne uključi tarup, pa onda slama smeta za kvalitetnu osnovnu obradu. To ih ne opravdava, a veliko je pitanje koliko su svesni i edukovani o štetama koje prouzrokuju sami sebi.
„Spaljivanjem žetvenih ostataka visoka temperatura zagreje oranični sloj koji je debeo 20 santimetara, a na kome se nalaze mikroorganizmi koji bi trebalo da te ostatke razlože. Važno je da ti mikroorganizmi godišnje na jednom hektaru proizvode tri tone humusa. Pošto mora da se uspostavi ravnoteža u biljnom i životinjskom svetu, ti mikroorganizmi će se obnoviti, ali za obnovu treba tri godine, što znači da jedan hektar za tri godine ostaje bez devet tona humusa koji je potreban jer predstavlja parametar plodnosti zemljišta. Spaljivanjem strnjišta mi utičemo na plodnost i time dovodimo do degradacije“, kaže Jorgovanka Vlajkovac iz Poljoprivredne savetodavne stručne službe Požarevac.
Jorgovanka Vlajkovac
Zemlja je veoma bitan resurs neprocenjive vrednosti, i kada se jednom uništi, teško se može nadomestiti šteta.
„Kao glavni razlog što ne treba spaljivati strnjišta jesu ti mikroorganizmi koji su neophodni zemljištu. Za njihovo obnavljanje potrebni su voda i gradivni elementi zemljišta, najviše azot. Da bi se stvorili mikroorganizmi koristi se azot i ukoliko njega nema dolazi do azotne depresije, tačnije njegovog nedostatka u zemljištu. Žetveni ostaci menjaju jednu trećinu stajskog đubriva, pa je preporučljivo da ih poljoprivrednici zaoru. Sada imamo manji stočni fond i unošenje organskog đubriva je smanjeno na minimum jer mali broj poljoprivrednih proizvođača gaji preživare. Mi faktički nemamo unošenje stajnjaka, a žetveni ostaci smanjuju bar trećinu đubriva. Samim tim kad se unosi stajnjak smanjuje se količina NPK mineralnog đubriva“, rekla je Vlajkovac.
Naravno, tu su i bezbednosni razlozi. Spaljivanjem žetvenih ostataka može se načiniti velika materijalna šteta na susednim parcelama zbog toga što se takvi požari lako šire, a teško se gase. I što je najvažnije i najopasnije, njivski požari mogu ugroziti i živote ljudi i njihovu imovinu.Nisu retki slučajevi kada su vatrene stihije došle do naseljenih mesta i kuća i dovele u opasnost meštane i sve što oni imaju.
Predlaže se zaoravanje žetvenih ostataka
Jedini pozitivan efekat je lakša obrada, zato što plug može bolje da prevrće brazdu, ali korist od toga je sasvim minimalna i nije vredna rizika, navode stručnjaci.
Nedeljko Gagić iz Sektora za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije navodi da je od 35.068 vanrednih događaja u prošloj godini bilo 28.000 požara, čak 19.000 na otvorenom prostoru. Problem sa tim požarima je što se brzo šire, sporo i teško gase, zahvataju ogromne površine, predstavljaju veliku opasnost za biljni i životinjski svet, ali i ljude i imovinu. Navodi se i velika šteta koja se teško sanira, a odnosi se na životnu sredinu.
Nedeljko Gagić
„U požarima na otvorenom prošle godine povređeno je 40 ljudi, kao i osam vatrogasaca tokom gašenja požara. Ministarstvo unutrašnjih poslova se trudi da sa drugim državnim organima utiče na smanjenje broja požara na otvorenom kroz aktivnosti na podizanju svesti građana, što je daleko efikasnije nego kažnjavanje. Apeluje se na sve građane da ne pale travu i nisko rastinje na otvorenom prostoru, na obradivim površinama i blizu šuma, jer je to protivzakonito i ugrožava živote živih bića“, kaže Gagić.
Što se zakonske regulative tiče, Zakon o zaštiti požara zabranjuje spaljivanje strnjike, smeća i biljnih ostataka. Takođe, visoke su i kazne za one koji pale žetvene ostatke.
„Za pravno lice koje prekrši ovaj zakon u smislu paljenja smeća, poljoprivrednih ostataka i niskog rastinja predviđena je kazna od 300 hiljada do milion dinara, a za fizička lica 10.000 dinara, uz obavezu da se nadoknade troškovi intervencije. Zabranjeno je loženje vatre u šumi i blizu šume, osim na posebno obeleženim mestima za to. Kazna za loženje vatre iznosi od 10 do 50 hiljada dinara“, rekao je Gagić.
Od 19.000 požara na otvorenom u celoj Srbiji koliko ih je bilo 2019.godine, na teritoriji Braničevskog okruga te godine bilo je 719, a napisano je 99 prekršajnih naloga, potvrđeno nam je u Sektoru za vanredne situacije u Požarevcu. Posebnu opasnost čini košava koja je u ovom kraju česta, pa nadležni upozoravaju da to može dodatno pospešiti širenje vatrene stihije i ugroziti ljudske živote, biljni i životinjski svet.
Poljoprivrednik Živoslav Bogdanović Lola, iz Bubušinca kod Požarevca, objašnjava zašto pojedini poljoprivrednici pale žetvene ostatke.
„Žetveni ostaci od pšenice nisu problem, većina kombajna ima sečke koje seku ostatke. Opasno je kad je dobra rodna godina kukuruza, onda je on mnogo veliki, izađe korov i onda su veliki žetveni ostaci. Ako to ne može da se ore, onda se tanjira za žito, a ako tanjirače ne mogu to da sakriju u zemlju onda to mora da se upali, a to je loše zato što se time uništavaju mikroorganizmi koji razlažu ostatke i koji obogaćuju tu zemlju“, kaže Bogdanović.
Smatra da veliki problem u našem kraju predstavljaju ljudi koji su neobavešteni i nemarni po pitanju žetvenih ostataka. Veliki problem, kako tvrdi, nastaje oko sela Bare čiji žitelji često pale ostatke na svojim njivama, a potom se požari prenose na njive koje se nalaze na teritoriji susednih sela.
Živoslav Bogdanović Lola, poljoprivrednik iz Bubušinca
„Oni ljudi koji pale ostatke na bezbedan način, tako da ne može da dođe do širenja požara, to rade tako što uzmu grabulju ili plugove i obiđu dva ili tri kruga oko njive, odvoje ono što nije obrano i naprave prazan prostor da to ne može da se proširi na susednu zemlju. A neki, nažalost upale šibicu, bace je u njivu i idu kući. Najveći broj požara je oko Maljurevca, Bradarca, Bubušinca, zato što ovde vatra dođe iz Bara, vetar je donese. Oni to obično rade predveče kada završe svoj posao. Kada je mirno vreme nije moguće tako lako širenje vatre, ali kada duva košava to se za sat vremena proširi neverovatnom brzinom“, objašnjava Bogdanović.
Šteta koja nastane je nenadoknadiva za zemljište. Ono se može obrađivati, ali će kvalitet zemlje biti niži nego ranije. Nestaju mikroorganizmi koji omogućavaju prirodno razlaganje ostataka koji mogu da zamene đubrivo. Takođe, nedužnim poljoprivrednicima nema ko da nadoknadi finansijsku štetu koja nastaje.
„Mi poljoprivrednici štetu koja može da nastane ne možemo nikako da nadoknadimo. Išli su ljudi u policiju, prijavljivali paljenja ali sve na tome ostane, nema konkretnih akcija. Što je najgore, zna se ko stalno pali, ali ništa se ne čini. Svi o tome ćute. Ja sam pretprošle godine bio usred jednog požara, to je bio neverovatan prizor, vatrogasci nisu mogli ništa da urade jer je košava duvala, a na tom mestu je gorela trska, a sa trskom su goreli fazani i ostale sitne životinje koje su se našle na tom zemljištu. Velika je neodgovornost starijih ljudi koji to rade, mladi ljudi su uglavnom edukovani i znaju kako se postupa sa strnjikom“, rekao je Bogdanović.
Zaključuje da je neophodna edukacija poljoprivrednika po ovom pitanju, saradnja između poljoprivrednika i nadležnih državnih organa, ali i pomoć medija koji o ovoj temi nedovoljno izveštavaju.
Ovaj tekst nastao je u sklopu projekta " Ne pali, već zaori i zaradi" koji preko Udruženja ”Koreni” sufinansira Ministarstvo kulture i informisanja po osnovu Konkursa o sufinansiranju projekata proizvodnje medijskih sadržaja za internet medije u 2020.godini.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
