Najvažnije
How Good Of A Friend Are You Really?
Okruženo prostranom šumom u mirnom i spokojnom delu, nalazi se mesto gde su bogata istorija i brojna čuda ostavila svoj trag. Baš tu o svemu tome svedoči manastir Svetog Nikolaja - Nimnik.
Na svega sedam kilometara od glavnog puta Požarevac- Veliko Gradište nalazi se ovaj manastir koji je kroz istoriju više puta bio rušen, paljen i obnavljan, ali su legende o njemu odolevale zubu vremena.
Manastir u mestu Kurjače
Manastir je podigao vojvoda Bogosav iz Smedereva u vreme cara Lazara, pre kosovske bitke. U to vreme, u novoobnoljenom manastiru živeo je Prepodobni Nikolaj Sinait, monah koji je u 14. veku došao u Srbiju sa Sinaja, bežeći od Muslimana, zajedno sa grupom monaha.
Njima je car Lazar dao utočište u Srbiji. U tu grupu spadaju i Sveti Grigorije Gornjački, Sveti Romilo Ravanički, Sveti Zosim Tumanski, Sveti Sisoje u Sisojevcu, Sveti Joša u Jošanici i Sveti Martirije u Rumuniji.
Arhimandrit, Nikolaj Sinait, odnosno starešina, naredio im je tada da se raziđu, kako ne bi bili svi zajedno ako naiđu Turci. Ostao je sam na ovom mestu, a prema predanju dok se molio javila mu se Majka Božija. Pokazala mu je gde da pronađe vodu, a upravo nad tim izvorom je ozidana česma sa vladimirskom ikonom Majke Božije. Prema predanjima, voda je lekovita za mnoge bolesti.
Izvor lekovite vode
Sveti Nikolaj se i upokojio u manastiru Nimnik, a po jednom putopisu iz 19. veka, on počiva desno od crkve u kapeli nazvanoj „Svetinja“.
Manastir je srušen i spaljen posle Prvog srpskog ustanka, a obnovio ga je knez Miloš Obrenović 1825. godine. U njemu je radila i prva škola u ovom kraju od 1851. do 1852. godine, a obnovljen je opet krajem 19. veka i iz tog doba je i ikonostas.
Manastir Nimnik
Priča po kojoj je manastir poznat
Kako navodi monahinja Stefanida Babić, manastir je poznat po moštima Svete mučenice Nikoline, kojoj je pravo ime bilo Sara. Međutim, kako kaže, pokojna igumanija nije znala taj podatak, pa ju je prozvala Nikolina, po svetom Nikoli koji je ovde zaštitnik.
„Nikolina je bila Vlahinja iz sela Marjanja. Bila je devojčica zlataste kose od 10 – 12 godina. Ona je videla kada su monasi bežeći od Turaka skrivali manastirsko blago. To je prenela majci, ali je čuo i njen kum. Ne zna se da li je rekao nekom čoveku ili je sam preneo Turcima da ona zna gde je blago i da nju pitaju. Dok je čuvala ovce u manastirskoj šumi naišli su razbojnici koji su hteli da opljačkaju manastir i pitali je da im kaže gde se on nalazi. Ona nije htela i na vlaškom im je rekla : „Nušću Nimnik“, što znači – ne znam ništa. Zaklali su je i stavili u jedno šuplje drvo. Nad njenim telom se pojavila svetlost, a ljudi iz sela videvši to, došli su da pogledaju o čemu se radi i našli je mrtvu. Preneli su je na volovska kola i hteli da je voze u selo da bi je sahranili. Međutim, volovi nisu hteli da idu, stajali su kao ukopani. Neko je predložio da je nose u manastir i čim su tamo krenuli, volovi su sami pošli. Njen kum, koji je bio vođa tih razbojnika, a koji nije bio prisutan kada su na nju naišli i ubili je u znak pokajanja podigao kapelu nad njenim grobom“, ispričala nam je mati Stefanida i dodala da se ne zna tačno kada je to bilo, kako kaže, ne zna se vreme, godina, pa čak ni vek.
Sveta Nikolina
Kapela u kojoj se nalaze njene mošti, a koju je narod nazvao „Svetinjom“ obnovljena je 1991. godine, kada je freskopisana i danas je mesto, prema tvrdnjama monahinje i vernika, brojnih čuda.
Zanimljiva je i činjenica da je pre oko 25 godina pokojna igumanija Efrosimija, prema rečima mati Stefanide, otvorila grob devojčice kako bi videla u kakvom su stanju mošti. Sačuvana koža, kosa, nokti, trepavice, dok je samo haljina istrulila, bili su prizor koji je ugledala. Videvši to, odlučila je da je presvuče.
„Dok u beloj haljini, sa belom maramom i čobanskom torbicom izgleda kao da mirno spava, veruje se da Sveta Nikolina pomaže ljudima koji nemaju decu, deci koja teško govore, deci sa autizmom, saznajemo da je bilo i nekoliko slučajeva isceljenja raka, išijasa, paralize, noćnog mokrenja, nesanice, kamena u žuči i bubrezima. Smatra se da pomaže i ljudima koji ne mogu da se ožene, udaju, onima koji imaju bolesti kičme, glavobolje, a da je bilo na stotine raznih čudesnih slučajeva“, potvrđuje između ostalih i naša sagovornica.
Neki od mnogobrojnih primera isceljenja
„Nimnik i Tumane su sada najposećeniji u Srbiji, tako je sticajem okolnosti. Mada ja uvek kažem Bog deluje i na drugim mestima, treba narod da ide i u druge manastire“, istakla je monahinja Stefanida, a zatim izdvojila nekoliko čudesnih priča i podelila sa portalom E – Braničevo.
Nekršteni ateista iz Holandije je isceljen, priča ona. Iz Amsterdama je došao sa prijateljem iz Srbije. Imao je 53 godine, jedva je hodao,a lekari nisu mogli da utvrde uzrok. Nakon posete manastiru i slušanja molitve, njegovo stanje se drastično poboljšalo. Posle pola godine vratio se, zahvalio i priznao da je postao vernik.
Po rečima monahinje Stefanide, jedan Mađar iz Kikinde, takođe je isceljen u Nimniku. Kada je došao imao je 22 godine, a bilo je to pre tri godine, uoči Preobraženja. Bio je katolik, ali ga je devojka Srpkinja dovela da mu se čita molitva. Rođen je bez jednog uha, na drugo je čuo 15 odsto uz pomoć aparata, i to samo zvuke, nikada nije čuo reči. Posle molitve, priča ona, u kolima počinje da čuje i bez aparata, čak i reči. Pre mesec dana se vratio kako bi se krstio i sada je pravoslavne vere.
Treća priča je o bračnom paru iz Subotice. Oni nikada nisu čuo ni za Nikolinu, ni za ovaj manastir, a nisu imali decu, nastavlja priču mati Stefanida. Oboje su sanjali različite snove i probudili se u isto vreme. On je sanjao da mu neko utiskuje pečat manastira na ruku i od bola koji ga je pekao se probudio. Ona je u isto vreme sanjala putokaz na kom piše manastir Nimnik. Probudili su se i dok je on ponavljao reči pečat i manastir, ona je zbunjeno uzvikivala Nimnik. Istražili su o čemu se radi i pročitali predanja o manastiru, došli su istog dana kako bi im bila očitana molitva za decu.
„Sveta Nikolina se javljala mnogo puta, najčešće u snu. U poslednje tri, četiri godine više od 50 ljudi mi je reklo da im se javila i svi isto opisuju kako izgleda. Srednje visine u dugačkoj beloj haljini do zemlje, bosa, sa oreolom oko glave. Velike tamno plave oči, izražene jagodice, duguljast lik, svetlo plava, zlatna kosa, nekada opisuju i kao malo tamniju, kovrdžava ili sa pletenicama“, priča ona i dodaje da je zabeleženo na stotine slučajeva da su deca dobijena zahvaljujući molitvi upravo ovde.
Ostale zanimljivosti o manastiru
Godine 1974. iz manastira Ravanica u Nimnik dolazi monahinja Efrosimija Milanović iz Zatonja i biva postavljena za igumaniju. Njenim trudom obnovljena je i crkva i „Svetinja“, urađene freske, sagrađen veliki konak, ozidana mlekara i još mnogo toga. Sve do njenog upokojenja 29. januara 2009. godine, manastir je bio duhovna oaza za sve vernike, a početkom 2016. godine, pretvoren je u muški.
„Efrosimija je napravila konak i uradila freske, podigla je i krov crkve. Postoji predanje jednog istoričara umetnosti koje kaže da su određene cigle najverovatnije iz Viminacijuma. Za vreme komunizma za jeftine pare prodavane su na pijaci u Požarevcu, pa su crkve i manastiri kupovali jer im je trebalo za gradnju“, objašnjava mati.
Prostrano dvorište i konak manastira
Inače, postoji zapis da je na tom mestu postojao manastir još u 3. veku, što nije čudno, kada se zna da je u blizini bio veliki rimski grad Viminacijum, koji je postojao od 1. do 7. veka. Bio je glavni grad oblasti Gornje Mezije, odnosno sadašnjeg centralnog dela Srbije. Zna se da je u njemu stolavao pravoslavni episkop u 4. veku.
Na južnom zidu crkve nalazi se glava meduze, a to je verovatno nađeno na ovom mestu, pa ugrađeno kasnije kad je rađena crkva, kako bi se sačuvalo, kaže mati Stefanida i objašnjava da to ne pripada pravoslavlju, već da je verovatno iz prvog veka, kada je moguće tu bio neki mnogobožački hram.
Glava meduze na južnom zidu crkve
Na temeljima iz 4. veka i na ruševinama iz 14. i 19. veka nalazi se manastir Nimnik, na mestu gde su se preplitale razne kulture, beležila bogata istorija, a čuda i danas pišu nove stranice, što posebno privlači vernike i turiste.
Mesto brojnih čuda i legendi
Ovaj tekst nastao je u sklopu projekta „ Mističnim stazama Velikog Gradišta“ koji sufinansira Opština Veliko Gradište po osnovu Konkursa o sufinansiranju projekata proizvodnje medijskih sadržaja kojima se ostvaruje javni interes u oblasti javnog informisanja u 2022. godini.
– Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
