Najvažnije
How Good Of A Friend Are You Really?
Da li je donošenje novog porodičnog zakona, po kome je sud dužan da nasilnika iseli iz kuće, donelo neke promene u pravnoj zaštiti žrtava nasilja, još uvek je otvoreno pitanje, ali je poznato da se u srpskoj praksi najčešće dešava da žene završe u Sigurnoj kući, a nasilnici ostanu u vlastitoj.
Za žene žrtve porodičnog nasilja, koje od nasilnika u najvećem broju slučajeva beže zajedno sa decom, u Braničevkom okrugu ne postoji adekvatan smeštaj. Zato se one u situacijama kada je zbrinjavanje hitno, uglavnom privremeno smeštaju u hraniteljske porodice.
To za naš portal povrđuju i iz Centra za socijalni rad Požarevac.
“Ukoliko žrtva treba da bude izmeštena iz porodice, Centar za socijalni rad realizuje smestaj .U situacijama kada je neophodan, zavisno od procene bezbednosti , smeštaj se realizuje u hraniteljskoj porodici ili u Sigurnoj kući u Beogradu”, kaže Tatjana Rajić, direktorka Centra za socijalni rad u Požarevcu.
Kako u ovom okrugu ne postoje ni specijalizovane hraniteljske porodice za žrtve nasilja, što Rajić takođe potvrđuje, žrtve se smeštaju kod porodica koje inače zbrinjavaju decu bez roditeljskog staranja ili eventualno kod nekih srodnika, ukoliko postoji obostrana saglasnost.
Tatjana Rajić
“Ne postoje specijalizovane hraniteljske porodice , već porodice koje poseduju uverenje za bavljenje hraniteljstvom koje dobijaju nakon sprovenog postupka pred Centrom za socijlani rad” , kaže Rajić.
Na naše pitanje da li su u tim porodicama žrtve adekvatno zbrinute, pogotovo ako sa sobom najčešće vode i decu, odnosno, da li je to prihvatljiv model zbrinjavanja, ona odgovara da jesu adekvatno zbrinute i zaštićene, te da je to privremeni smeštaj do pronalaženja trajnijeg rešenja.
Nasilje nad ženama ne jenjava u Braničevu
Jedino su u periodu od maja 2011. do juna 2013.godine žrtve nasilja iz Braničeva imale alternativni dom – Sigurnu kuću u Maloj Krsni kod Smedereva. To je bio projekat "Prihvatilište za žene i decu, žrtve porodičnog nasilja u Braničevsko-Podunavskom regionu - Sigurna kuća Smederevo" koji je grad Smederevo realizovao sa Humanitarnom organizacijom Adra. Tako je 5. maja 2011. potpisan ugovor kojim je predviđeno renoviranje prostora, organizacija i finansiranje rada Sigurne kuće u dvogodišnjem periodu. Adra je za tu namenu uložila 72.000 evra, ostalo grad Smederevo,a kasnije je pomogla i američka ambasada. Kapacitet kuće je bio 45 žrtava nasilja u porodici. Pompezno je najavljeno da će socijalni radnik, pedagog i psiholog biti danonoćno prisutni i da će u okviru Sigurne kuće funkcionisati i SOS telefon. Za dve godine tamo je zbrinuto 150 osoba iz Braničeva i Podunavlja, da bi početkom juna 2013.bila zatvorena, navodno privremeno, zbog malog broja korisnika, kako su tvrdili iz tamošnjeg Centra za socijalni rad. Međutim, tadašnja članica Gradskog veća za socijalnu politiku tvrdila je da nije bilo dovoljno para za njeno finansiranje, te „da grad nema potrebnih 350.000 dinara mesečno, odnosno oko četiri miliona godišnje,za plate petoro zaposlenih, održavanje kuće i hranu za štićenike".
Iako je bila objekat regionalnog tipa, za sve gradove i opštine Podunavskog i Braničevskog okruga, u kojima živi gotovo pola miliona ljudi, ostalo je nejasno zašto se ostale opštine i gradovi nisu uključili da pomognu funkcionisanje Sigurne kuće, jer su ovde utočište dobijali i njihovi žitelji.
Tada se nezvanično govorilo da je iz Braničeva jedino opština Veliko Gradište nudila pomoć, ali do saradnje nije došlo, ni danas se ne zna zašto. Izvesno je, međutim, da je bila zatražena pomoć države, ali je i ona izostala.
Ipak, u avgustu 2016. godine u Smederevu je došlo do novog pokušaja otvaranja ove ustanove za zbrinjavanje žrtava nasilja, i to uz pomoć Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Ali, sve je ostalo na najavi.
Dejan Krstić
Dejan Krstić, član Gradskog veća Požarevca, zadužen za nevladine organizacije, kulturu, informisanje, socijalnu politiku i društvene delatnosti, za E-Braničevo navodi da je odnedavno preuzeo resor socijalne politike, te da nije upućen gde se vrši smeštaj žena žrtava nasilja sa teritorije Požarevca, ali zna da Sigurna kuća u Smederevu nije u funkciji.
“Sećam se da je pre sedam – osam godina bila neka inicijativa, ali ne znam zašto to nije uspelo. Kao grad nemamo Sigurnu kuću, bili su neki razgovori oko toga, ali to treba institucionalno rešiti na višem nivou. Jeste kod nas sada nasilje u porastu, odnosno prijave su sada u većem broju nego ranije, pa nam je možda to potrebnije. Ali, to zavisi od lokalne samouprave do lokalne samouprave. Mi smo krenuli ovim putem - da vidimo da li može još nešto da se unapredi kroz Savetovalište za brak i porodicu, iz toga ćemo izvući neke zaključke, pa ćemo videti da li je neophodno razmišljati i o Sigurnoj kući“, kaže Ksrtić za portal E-Braničevo, dodajući da se oko toga mora ispoštovati i neka tajnost jer „ ne može svako da zna gde se nalazi Sigurna kuća“.
Sigurna kuću za smeštaj žrtava nasilja nije samo problem Požarevca, kao centra okruga, već ona nedostaje i ostalim opštinama. Na pitanje gde se zbrinjavaju žene iz petrovačke opštine koje uglavnom sa decom beže od nasilnika, Hristina Đorđević, šefica kabineta predsednika opštine Petrovac na Mlavi, kaže da „imaju mogućnost smeštaja bilo gde na teritoriji Srbije, bilo je takvih slučajeva i nije ograničeno po okruzima“.
Centar Petrovca na Mlavi
Ni Prihvatna stanica za žene žrtve nasilja ne postoji u ovom okrugu. Da li se na nivou lokalnih vlasti razmišlja ili makar razgovara o problemu smeštaja žena žrtava nasilja, pokušali smo da saznamo.
„Da, planira se prihvatilište, za odrasle i stare, kada bude urađen novi objekat Centra za socijalni rad u Petrovcu na Mlavi,“ navodi u e-mail prepisci Đorđević, verovatno misleći da će tu biti prostora i za smeštaj žrtava nasilja.
Kao i za Sigurnu kuću, Dejan Krstić iz požarevačkog Gradskog veća, nas je i za pitanje Prihvatilišta uputio da se obartimo Centru za socijalni rad Požarevac jer je to, kaže, u njihovoj nadležnosti, a Gradska uprava sve oko problema nasilja sporovodi preko njih.
Gradska uprava Požarevac
Obezbeđivanje socijalnih usluga nalazi se u potpunosti u mandatu lokalnih samouprava, tvrde iz Centra za socijalni rad Požarevac.
“To znači da lokalne samouprave finansiraju socijalne usluge , utvrđuju prava korisnika, donose normative i standard. Moramo istaći da su grad Požarevac i Centar za socijalni rad u novembru otpočeli sa realizacijom projekta ,,Unapređenje kvaliteta života u gradu Požarevcu kroz uspostavljanje efikasnih socijalnih usluga” odnosno uspostavljanju savetodavno-terapijske i socijalno edukativne usluge pod nazivom Savetovalište za brak i porodicu. Ono ima veoma značajnu ulogu, kako u prevazilaženju bračnih kriza, smanjenju brakorazvodnih postupaka, zatim u očuvanju kvaliteta uzajamne komunikacije roditelja među sobom i roditelja sa decom, i u postupcima nasilja u porodici i zaštiti žrtava porodičnog nasilja,” navodi Tatjana Rajić.
Na primerima nekih lokalnih samouprava u Srbiji vidi se dobra praksa smeštaja žrtava nasilja kroz određeni broj socijalnih stanova koje su izdvojile baš za njih, a neke opštine imaju model plaćanja zakupa smeštaja na određeni period za žrtve i njihovu decu. Da li to može biti u razmatranju u Požarevcu i Petrovcu, kao najvećim sredinama u Braničevu?
Hristina Đorđević sa predsednikom opštine Duškom Nedinićem
„Naravno da može, ako lokalna samouprava ima mogućnosti. Trenutno nisu prepoznate kao posebna kategorija za socijalno stanovanje,“ kaže Hristina Đorđević, dok Dejan Krstić navodi da se svaka opcija može razmatrati u budućnosti.
Da je ženama koje trpe nasilje neophodna podrška lokalnih samouprava i nadležnih institucija, nesporno je.
“Najviše zastupljena potreba žena žrtava nasilja jeste upravo potreba za sigurnim i bezbednim okruženjem , a zatim potreba za materijalnom pomoći , potreba za zaposlenjem, kao i drugim vidovima podrške”, objašnjava direktorka Centra za socijalni rad u Požarevcu i dodaje da žene sa sela u ovom kraju kada prijave nasilje u porodici, obično imaju dobru socijalnu mrežu i sklanjaju se kod svoje dece i srodnika ili u najvećem broju se vraćaju u inostranstvo gde žive i rade , za razliku od žena iz gradskih sredina.
Na kraju, odakle god da dolazi, žrtva je žrtva. Prevashodni zadatak u radu sa njom je osnaživanje i pružanje psihološke podrške u planiranju daljeg života, jer su najčešće bez sopstvenih resursa, i što je najvažnije, taj život bi trebalo da se odvija u bezbednom okruženju.
Ovaj tekst nastao je u sklopu projekta “ Zidovi ćute, ti nemoj “ koji sufinansira Ministarstvo kulture i informisanja po osnovu Konkursa o sufinansiranju projekata prouzvodnje medijskih sadržaja za internet medije u 2020. Godini.
- Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
