1. Šta je novi COVID-19? Šta je SARS-CoV-2?

Novi koronavirus koji se pojavio 2019. godine nazvan je SARS-CoV-2. Otkriven je u Kini

krajem 2019. Radi se o novom soju koronavirusa koji pre nije bio otkriven kod ljudi. Bolest

uzrokovana tim virusom naziva se COVID-19.

2. Odakle potiču koronavirusi?

Koronavirusi su virusi koji cirkulišu među životinjama, ali neki od njih mogu preći

na ljude. Nakon što pređu sa životinje na čoveka mogu se prenositi među ljudima.

Veliki broj životinja su nosioci koronavirusa. Na primer, koronavirus Bliskoistočnog

respiratornog sindroma (MERS-CoV) potiče od kamile, dok SARS potiče od cibetke,

životinje iz reda zveri srodnih mačkama.

3. Može li se ovaj virus porediti sa SARS-om ili sezonskim gripom?

Novi koronavirus otkriven u Kini genetski je usko povezan s virusom SARS iz 2003. i ta

dva virusa imaju slične karakteristike, iako su podaci o ovom virusu još uvek nepotpuni.

SARS se pojavio krajem 2002. godine Kini. U razdoblju od osam meseci 33 države su

prijavile više od 8000 slučajeva zaraze virusom SARS-a. Tada je od SARS-a umrla jedna

od deset zaraženih osoba.

Trenutno dostupne informacije nisu dovoljne da bi se sa sigurnošću moglo reći koliko

je smrtonosan SARS-CoV-2. Ipak, preliminarni nalazi ukazuju da je on manje smrtonosan

od SARS-CoV.

Iako se SARS-CoV-2 i virusi gripa prenose s osobe na osobu i mogu imati slične

simptome, ta dva virusa su vrlo različita te se stoga i ponašaju drugačije. Još je prerano

donositi zaključke o načinu širenja SARS-CoV-2. Ipak, preliminarni podaci ukazuju da

se SARS-CoV-2 prenosi kao SARS.

4. Kako se virus prenosi? Koliko lako se on širi?

Iako virus potiče od životinja, on se sada širi sa osobe na osobu (prenos sa čoveka na

čoveka). Trenutno dostupni epidemiološki podaci nisu dovoljni za utvrđivanje lakoće i

uspešnosti širenja virusa među ljudima. Virus se uglavnom prenosi kapljičnim putem

pri kijanju i kašljanju.

Preliminarna istraživanja ukazuju da je prosečan period inkubacije 5–6 dana, sa

maksimalnim periodom do 14 dana. Iako su ljudi najzarazniji kada imaju simptome (nalik

na simptome sezonskog gripa – povišena temperatura, kijanje, kašljanje), postoje naznake

da neki ljudi mogu preneti virus iako nemaju simptome ili pre nego što se simptomi

pojave što nije neuobičajeno i kod drugih virusnih infekcija.

5. Koji su simptomi zaraze 2019-NCoV?

Koliko je poznato, virus može uzrokovati blage simptome slične gripu poput:

povišene telesne temperature, kašlja, otežanog disanja, bolova u mišićima i umora.

U težim slučajevima javlja se teška upala pluća, sindrom akutnog otežanog disanja, sepsa

i septički šok koji mogu uzrokovati smrt pacijenta. Osobe koje boluju od hroničnih

bolesti podložnije su težim oblicima bolesti.

6. Jesu li neki ljudi pod većim rizikom od drugih?

Starije osobe i osobe s hroničnim bolestima (poput povišenog pritiska, srčanih

bolesti, dijabetesa, poremećaja jetre i bolesti disajnih puteva) imaju veći rizik razvoja

težih oblika ove bolesti.

7. Postoji li specifično lečenje bolesti COVID-19?

Ne postoji specifična terapija ove bolesti. Pristup lečenju pacijenata s infekcijama

povezanim sa koronavirusom je simptomatsko.

8. Gde osoba koja ima simptome i sumnja na infekciju novim koronavirusom može da

se testira?

Ako imate simptome infekcije organa za disanje (povišena temperatura, kijavica, kašalj,

curenje iz nosa, otežano disanje ili drugo), odmah stavite masku preko usta i nosa,

pojačajte higijenu ruku (pranje toplom vodom i sapunom u trajanju od najmanje 20 sekundi),

izbegavajte kontakte sa drugim osobama, koristite maramicu kad kijate ili kašljete, i

pozovite telefonom epidemiologa instituta ili zavoda za javno zdravlje nadležnog za

područje u kome boravite. Od epidemiologa ćete dobiti uputstva o daljem postupku.

Potrebno je da postupite u skladu sa dobijenim uputstvima.

9. Kako izbeći zarazu?

Ako boravite u područjima u kojima postoji intenzivna transmisija virusa:

- izbegavajte kontakt sa bolesnim ljudima, pogotovo ljudima koji kašlju;

- izbegavajte tržne centre i mesta gde se drže žive ili mrtve životinje;

- pridržavajte se opštih pravila o higijeni ruku i hrane;

- pre jela, nakon toaleta ili diranja životinja perite ruke sapunom i vodom ili koristite dezinficijens na bazi alkohola;

- izbegavajte kontakt sa životinjama i njihovim izlučevinama.

Gde god putujete, pridržavajte se opštih pravila o higijeni ruku i hrane.

10. Kako da se ponaša osoba koja je bila u bliskom kontaktu sa osobom obolelom od

COVID-19?

Osoba koja je tokom poslednjih 14 dana bila u bliskom kontaktu sa obolelim od COVID-19

biće stavljena pod aktivni nadzor u samoizolaciji. To znači da će osoba biti u kućnoj

izolaciji pod zdravstvenim nadzorom, meriti telesnu temperaturu jednom dnevno i biti

u svakodnevnom kontaktu sa nadležnim epidemiologom. Ako ova osoba razvije znake

respiratorne bolesti, epidemiolog koji sprovodi nadzor postupiće prema algoritmu

aktivnosti za postupanje sa licem kome je izdato rešenje o stavljanju pod zdravstveni

nadzor u vezi sa mogućom izloženošću infekciji novim koronavirusom SARS-CoV-2.

11. Koja su pravila za dezinfekciju/pranje ruku?

Pranje i dezinfekcija ruku ključni su za sprečavanje infekcije. Ruke treba prati često i

temeljno sapunom i vodom najmanje 20 sekundi. Kada sapun i voda nisu dostupni možete

koristiti dezinficijens koji sadrži najmanje 60% alkohola. Virus ulazi u telo kroz oči,

nos i usta, stoga ih nemojte dirati neopranim rukama.

12. Jesu li hirurške maske efikasna zaštita protiv SARS–CoV-2?

Uz primenu drugih mera zaštite, hirurška maska, ako se pravilno koristi, pruža

određeni stepen zaštite, odnosno sprečava zaražavanje kapljičnim putem. Za uobičajeni

socijalni kontatakt s obolelim dovoljna je hirurška maska i održavanje udaljenosti

najmanje jedan metar od bolesnika.

13. Postoji li vakcina protiv SARS–CoV-2?

Trenutno ne postoji vakcina protiv koronavirusa, pa tako ni protiv SARS–CoV-2. Zato je

važno sprečiti infekciju ili njeno dalje širenje.

14. Štiti li ovogodišnja vakcina protiv sezonskog gripa od SARS–CoV-2?

Virus gripa i SARS–CoV-2 su vrlo različiti i vakcina protiv sezonskog gripa ne štiti

od bolesti uzrokovane virusom SARS–CoV-2.

15. Da li treba odložiti putovanje u područja u kojima postoji intenzivna transmisija virusa?

Građanima Republike Srbije se savetuje da odlože planirana putovanja u sva područja u

kojima se registruje intenzivna transmisija virusa SARS-CoV-2 zbog mogućeg rizika od

zaražavanja novim korona virusom.

Ukoliko putujete u područja intenzivne transmisije, preporučuje se pridržavanje

sledećih mera:

- izbegavanje kontakta sa osobama koje imaju znake infekcije organa za disanje

(kašalj, kijanje, curenje nosa, povišena temperatura);

- izbegavanje masovnih okupljanja i boravka u prostoru gde se nalazi veliki broj

osoba;

- pojačana i česta higijena ruku (pranje vodom i sapunom najmanje 20 sekundi, ili ako

to nije moguće, korišćenje alkoholnih gelova za dezinfekciju ruku, naročito nakon

kontakta sa obolelim osobama ili boravka u potencijalno ugroženom području;

- može se preporučiti nošenje maski preko usta i nosa ukoliko se boravi u prostoru

gde su masovna okupljanja (aerodromi, železničke i autobuske stanice, gradski i

međugradski prevoz i sl);

- pridržavanje mera zaštite od prenošenja infekcije kod svih osoba koje osete

simptome infekcije organa za disanje (respiratorna higijena – održavanje

odstojanja od drugih osoba, pokrivanje usta i nosa prilikom kašljanja ili kijanja

papirnim maramicama ili rukavom u pregibu lakta, često pranje ruku);

- izbegavanje kontakta sa živim ili mrtvim divljim ili domaćim životinjama.

16. Šta ako sam nedavno boravio/la u području na kome postoji intenzivna

transmisija virusa i imam simptome respiratorne infekcije?

Osoba koja je unazad 14 dana boravila u Kini ili drugim zahvaćenim područjima i naglo

razvije znakove bolesti disajnih puteva (povišena telesna temperatura, kašalj, gušobolja

ili teškoće disanja) treba da se telefonom javi nadležnom epidemiologu, opiše znakove

bolesti i obavezno kaže da je boravila u području na kome postoji intenzivna transmisija

virusa. Osobe koje su u poslednjih 14 dana pre ulaska u Republiku Srbiju boravile na

području zahvaćenom epidemijom bolesti koju izaziva SARS–CoV-2 biće stavljene pod

zdravstveni nadzor u samoizolaciju pri ulasku u Srbiju. To znači da će im ukoliko nemaju

simptome bolesti pri ulasku u zemlju, granični sanitarni inspektor izdati rešenje o

stavljanju pod zdravstveni nadzor u samoizolaciji kod kuće, te će biti u kontaktu sa

nadležnim epidemiologom tokom trajanja nadzora. Ukoliko osoba tokom zdravstvenog

nadzora razvije simptome respiratorne bolesti ili povišenu temperaturu, epidemiolog

će postupiti u skladu sa sumnjom na bolest uzrokovanu COVID-19.

17. Šta se dešava tokom leta avionom ili na aerodromu?

Ako se tokom leta uoče znakovi bolesti kod nekog od putnika osoblje aviona će svim

putnicima podeliti anketne listiće (Passenger locator cards) koje moraju ispuniti.

Osoblje aviona će zatim pokupiti listiće pre sletanja aviona i po sletanju ih predati

graničnom sanitarnom inspektoru na graničnom prelazu. Na osnovu listića i anketiranja

granični sanitarni inspektor će izdati rešenje o zdravstvenom nadzoru i putnike

uputiti na teritorijalno nadležnog epidemiologa. Građani kojima je izdato rešenje o

stavljanju pod zdravstveni nadzor treba da se u roku od 24 časa jave teritorijalno

nadležnom institutu, odnosno zavodu za javno zdravlje. Epidemiolog instituta/zavoda će

uzeti potrebne podatke i dati im uputstvo o sprovođenju nadzora u trajanju od 14 dana. Ako

osoba po završetku zdravstvenog nadzora ne razvije simptome respiratorne bolesti,

epidemiolog šalje obaveštenje o završetku zdravstvenog nadzora nadležnim ustanovama.

Obolela osoba iz aviona će se transportovati u bolnicu na dalju obradu. Ako se pre isteka

zdravstvenog nadzora pokaže da oboleli putnik ne boluje od SARS–CoV-2 prekida se

zdravstveni nadzor nad njegovim kontaktima.

Rizik od zaraze na aerodromu sličan je riziku na svakom drugom mestu gde se okuplja velik

broj ljudi.

18. Da li je bezbedna hrana uvezena iz područja u kojima postoji intenzivna

transmisija virusa?

Nije zabeležen prenos SARS–CoV-2 putem hrane, te stoga nema dokaza da prehrambeni

proizvodi uvezeni iz područja u kojima postoji intenzivna transmisija virusa

predstavljaju zdravstveni rizik za građane vezan za SARS-CoV-2. On se prvenstveno

prenosi sa jedne osobe na drugu.

19. Da li je bezbedan kontakt sa kućnim ljubimcima i domaćim životinjama?

Postojeća istraživanja povezuju SARS-CoV-2 sa nekim vrstama slepih miševa u Kini, ali

nije isključeno prisustvo i kod drugih životinja. Nekoliko vrsta koronavirusa se javlja

kod životinja i mogu se prenositi na druge životinje i ljude. Prema raspoloživim

podacima nema dokaza da kućni ljubimci (npr. psi i mačke) imaju veći rizik zaraze nego

ljudi. Kao mera opšte prevencije u kontaktu sa životinjama pridržavajte se osnovnih

načela higijene.

20. Da li je bezbedno da primim poštansku pošiljku iz područja zahvaćenih

infekcijom novim koronavirusom?

Na osnovu raspoloživih podataka smatra se da je rizik od prenosa novog koronavirusa na

ljude putem poštanskih pošiljki zanemarljiv. Svi do danas poznati koronavirusi,

uključujući virus koji je pre 18 godina uzrokovao SARS i virus koji unazad sedam godina

uzrokuje MERS prenose se neposrednim bliskim kontaktom (kapljičnim putem) i vrlo su

osetljivi na atmosferske uslove (vrlo kratko zadržavaju infektivnost izvan ljudskog

tela), te za nijedan od njih nije utvrđen prenos putem poštanskih pošiljki.

21. Da li su sušači za ruke u javnim toaletima efikasni u uništavanju novog

koronavirusa?

Ne. Sušači za ruke nisu efikasni u uništavanju SARS-CoV-2. Da biste se zaštitili od

novog koronavirusa, potrebno je da što češće perete ruke sapunom i vodom ili da ih

čistite dezinficijensima na bazi alkohola.

22. Koliko su efikasne termovizijske kamere u otkrivanju ljudi zaraženih novim

koronavirusom?

Termovizijske kamere su efikasne u otkrivanju osoba koje imaju povišenu telesnu

temperaturu. Međutim, oni ne mogu da detektuju osobe koje su zaražene novim

koronavirusom, a kod kojih još uvek nema simptoma bolesti.

Ukoliko se termičkim skenerom otkrije osoba da ima povišenu telesnu temperaturu i

dolazi iz područja u kome je registrovano obolevanje od novog koronavirusa, to ne znači

automatski i da je osoba zaražena ili obolela od novog koronavirusa. Granična sanitarna

inspekcija preduzima dalje korake u zavisnosti od visine telesne temperature i prisustva

simptoma infekcije organa za disanje.

23. Može li prskanje alkoholom ili hlorom po telu ubiti novi koronavirus?

Ne. Raspršivanje alkohola ili hlora po neće ubiti viruse koji su već ušli u vaše telo.

Prskanje takvih materija može biti štetno za sluzokožu usta i oka. Preparati na bazi

alkohola i hlora mogu biti korisni za dezinfekciju površina, ali ih treba koristiti u

skladu sa uputstvom za upotrebu.

24. Da li redovno ispiranje nosa fiziološkim rastvorom može sprečiti infekciju

novim koronavirusom?

Ne. Nema dokaza da redovno ispiranje nosa fiziološkim rastvorom štiti ljude od

respiratornih infekcija pa ni od infekcije novim koronavirusom.

Broj pripravnog epidemiologa u Zavodu za javno zdravlje Požarevac: 064 864 90 28