Najvažnije
How Good Of A Friend Are You Really?
Organizacije civilnog društva (OCD) u Braničevskom okrugu koje se bave ekologijom, vladavinom prava i tvrde da su osnovane kao korektivi vlasti, smatraju da su lokalne samouprave u najvećoj meri netransparentne u svom radu i ocenjuju ih ocenama od 1 do 3.
Pogotovo je, kako tvrde, netransparentnost izražena kod nekih značajnijih projekata koji bi potencijalno mogli da izazovu negodovanje građana. Ekološki projekti u tome prednjače.
Požarevački aktivisti daju više takvih primera. Poslednji u nizu je aktuelna rekonstrukcija Sunčanog parka na koju su imali niz primedbi i na kraju je sve rezultiralo podnošenjem krivične prijave protiv NN lica u Gradskoj upravi Požarevac jer se postupilo suprotno projektu rekonstrukcije,odnosno posečena su i stabla koja nisu bila za seču, već za sanaciju. Prijavu su podnele udružene lokalne organizacije: Ekološko društvo „Prijatelji Čačalice“, Ekološka organizacija “Sova”, Pokret „Jasno i glasno“ kao i Gradski odbor „Dosta je bilo“ Požarevac.
„Nakon izjave člana Gradskog veća za urbanizam i zaštitu životne sredine da idejne projekte, kao što je projekat rekonstrukcije Sunčanog parka, grad nije u obavezi da objavi na sajtu i ne sprovodi se javna rasprava, može se zaključiti da jednostavno oni ne žele da sarađuju sa građanima i udruženjima, pošto im očigledno olakšava situaciju da se projekat realizuje što pre. Potrebno je građane obaveštavati i putem medija i interaktivnih tabli, pa čaki i da se pozovu ljudi i organizacije na javne rasprave, a ne da se objavi na sajtu grada, pa ako neko vidi onda da učestvuje u njoj. Znači da nisu transparentni i odmah se stvara sumnja kod ljudi da se ovakve stvari ne rade u skladu sa zakonom“, kaže Stefan Vukić iz ED „Prijatelji Čačalice“.
Rekonstrukcija Sunčanog parka dospela u tužilaštvo
Sa njim se slaže i Ana Berišić iz „ Sove“ koja projekat Sunčanog parka naziva „ nevidiljivim“, ali navodi da ništa bolje nije bilo ni u slučaju spalionice opasnog otpada u Požarevcu i kako kaže, „ faličnog“ projekta za postrojenje za završnu obradu solarnih panela u tom gradu. To joj dovoljno govori da lokalna samouprava nije transparentna i kaže da je krajnje vreme da grad izađe i na društvene mreže gde bi se više građana uključilo u proces donošenja odluka. Nije joj jasno, kaže, da ako patrijarh Porfirije ima instagram nalog, zašto lokalna samouprava Požarevca nema.
Šta još zamera nadležnima kada je javnost rada u pitanju, pogledajte u VIDEO ZAPISU:
Međutim, Dejan Krstić, većnik zadužen između ostalog i za nevladine organizacije, ne slaže se i odgovara da nije tačno da je u Požarevcu netransparentan rad vlasti.
„Sve što smo radili bilo je dostupno javnosti. Medijima se skoro svakodnevno šalju informacije, postoje datumi javnih rasprava, sve je transparentno u našem radu“, tvrdi Krstić.
Anđelka Almažan iz Udruženja „Solidarnost onlajn“, navodi da je i njima, bez obzira što im je humanitarni rad u fokusu, vidljiva nedovoljna transparentnost rada predstavnika grada Požarevca.
Anđelka Almažan: Najbitnije teme su tajna
“Lokalna uprava je transparentna samo u smislu da se nečim pohvali, ukoliko joj se učini da joj to ide u prilog. Sve ostalo, a što je zapravo najbitnije, je gotovo tajno. Realno je manje bitno šta se radi od onoga kako se radi”, smatra ona.
I iz ugla organizacije „ I mi se pitamo“ iz Požarevca lokalna vlast nije transparentna. Njihov predstavnik Luka Mladenović kaže da se to konkretno ogleda na aktuelnom pitanju oko izgradnje spalionice, u vezi čega, kako navodi, javnost još uvek nije dobila nikakve zvanične podatke.
Podsećamo da priča o spalionici već duže vreme potresa požarevačku javnost. Korejski investitori kupili su parcelu za tu namenu, ali je nakon pritisaka brojnih građana, predvođenih upravo organizacijama civilnog sektora, peticijom i protestnim skupovima protiv njene izgradnje, taj projekat stopiran. Nakon odluke Ministarstva zaštite životne sredine da se na toj parceli mogu odvijati samo uslužne i proizvodne delatnosti, Korejci su navodno rešili da tamo grade objekat za prodaju solarnih panela.
Od panela do spalionice - Korejci tražili prenamenu objekta
Ta vest umirila je požarevačku javnost, sve donedavno kada su investitori zatražili prenamenu objekta u spalionicu, o čemu je Požarevljane obavestio gradonačelnik lično, poručivši Korejcima da je to nemoguće dok je on na čelu grada.
To je izazvalo dodatni oprez kod pojedinih civilnih organizacija. Pokret “ Jasno i glasno” je pokrenuo kampanju traganja za odgovorima, postavivši javno niz pitanja nadležnima u gradu u vezi sa tim procesom.
“Kako postoje sumnje o sukobu interesa, trgovini uticajem, o prevari i obmani građana i građanskih organizacija, kao i mogućim delima protiv životne sredine i zdravlja, smatramo da je potrebno napraviti široki front saradnje i borbe da se dođe do istine, isprate tokovi novca i finansijskih interesa, istraže i otkriju moguće zloupotrebe i nezakonita postupanja vlasti i investitora, kao i spreči moguća i nagoveštena prenamena objekta koji je u izgradnji“, naveli su u proglasu izdatom povodom potencijalne spalionice.
Jasno i glasno objavio i proglas
Na konstataciju da je u Požarevcu aktuelno više ekoloških tema i problema, od spalionice, preko požara na deponiji, do izgradnje nove regionalne deponije, Dejan Krstić iz Gradskog veća Požarevca kaže:
“Ne znam o kakvoj spalionici pričate. Mislim da je o svim ovim temama sve rečeno. Spalionica u Požarevcu ne postoji i ne znam šta bih mogao ja tu da komentarišem. Što se požara tiče, požari se dešavaju i svi to znamo,” kazao je on.
Sudeći po tvrdnjama aktivista iz Petrovca na Mlavi, ni u toj opštini nije sve što bi trebalo da bude, dostupno tamošnjoj javnosti.
“Ne postoji transparentnost . Najčešće se privatni interesi predstavljaju kao javni i od interesa za čitavu zajednicu, uskraćuje se pravo na informisanost o stanju životne sredine i opstruiše učestvovanje zainteresovanih građana u procesu planiranja i odlučivanja. Iz kontakta sa aktivistima u našem regionu, saznali smo da je takvo ponašanje lokalnih samouprava gotovo pravilo, a ne izuzetak”, kaže Ivan Milosavljević iz neformalne organizacije “Odbrana reke Mlave”koja je deo šire organizacije pod nazivom "Ekološki ustanak".
Aktivisti na terenu u Petrovcu
Navodi da su se njihovi aktivisti povezali zbog problema izgradnje derivacionih mini hidroelektrana na reci Mlavi u njenom gornjem toku a vremenom im se delatnost proširila i na problem zagađenja vodotoka Mlave u opštinama Žagubica i Petrovac na Mlavi. Sarađuju, kaže, sa mnogobrojnim organizacijama i aktivistima na sprečavanju štetnih projekata i zagađenja u Istočnoj Srbiji: industrijsko zagađenje vazduha, vode i zemljišta,, neplanska seča šuma, uništavanje vodotokova i staništa biljnih i životinjskih vrsta, kao i na konkretnim rešenjima za njihovu zaštitu.
Sa nedavnog protesta u Petrovcu zbog zagađenja Mlave radom MHE Krepoljin (FOTO Saša Sima Simić)
Organizacija „ I mi se pitamo za Petrovac na Mlavi“ tamošnjoj lokalnoj upravi dala je ocenu tri za transparentnost u radu, navodeći da se mnogo toga pokušava sakriti.
OCD u Braničevskom kraju koje se aktivno bave praćenjem rada lokalnih vlasti, na razne načine se dovijaju za informacije koje nadležni ne objavljuju javno. Od interneta i društvenih mreža, poznanika, raznih insajdera koji su na izvoru informacija i barataju činjenicama i dokumentacijom neretko iz redova lokanih samouprava, anonimnih dojava, pa sve do zvaničnih institucionalnih ili akademskih sajtova i izvora. Dosta napora je potom potrebno kako bi proverili sve navode i tvrdnje.
„Tada kreće naš istraživački rad, što je najsličnije novinarskom poslu.Obraćamo se institucijama, zatražimo dokumentaciju. Najviše volimo kada imamo papire, nikada nismo uništili reputaciju netačnom vešću ili tračem“, kaže Marija Simić Lazarević iz Pokreta „Jasno i glasno“.
Nedovoljna transparentnost lokalnih uprava Braničevskog okruga, nedostatak javnih i dostupnih informacija, zapravo je jedan od pokretača dela lokalnog civilnog sektora da rad vlasti učini dostupnim svim građanima. Tako bar tvrde. Zato najčešće pokreću sopstvene „ istrage“ u potrazi za odgovorima na ključno pitanje – šta stoji iza odluka da se nešto ne objavi javno, a od javnog je interesa.
Aktivisti u borbi za zaštitu zdravlja i životne sredine
Dobar deo građanskih organizacija za to koristi Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, kao jedini mehanizam da dođu do odgovora. Nakon što se lokalne ili republičke institucije ogluše o zahteve za davanje informacija, a to nije retkost, obrate se i Povereniku.
„Zanimljiva je razlika na koji način Gradska uprava dočekuje naše dopise, sa jasnim neprijateljstvom, u odnosu na republičke organe. Grad je tu ubedljivo najteži za saradnju i najviše nam vremena krade i svesno onemogućava da osvarimo to pravo, ali ništa bolji nije ni Katastar, gde vrlo usko shvataju pojam vršioca javne funkcije, tako da nismo uspevali da dobijemo neke značajne informacije koje bi morale da budu dostupne“, kaže Simić Lazarević, dodajući da se po ovom Zakonu „ Jasno i glasno“ obraćao skoro svim nadležnim institucijama u Požarevcu.
Detaljnije o tome na koje su prepreke nailazili pogledajte u razgovoru :
I aktivisti „ Odbrana reke Mlave“ koriste i koristiće ovaj Zakon, kaže Ivan Milosavljević, kao i prigovore na planska dokumenta, prijave inspekcijama i sve zakonske alatke koje im stoje na raspolaganju.
„Najveći broj odbijenih zahteva lokalnih i državnih službi i institucija, se odnosi na projekte u vezi sa životnom sredinom, kao i na informacije o stanju životne sredine. Iz tog podatka se najbolje vidi i šta se od javnosti pokušava sakriti. Funkcija republičkog poverenika za informacije od javnog značaja, kao i zaštitnika građana, do sada su bile na visini zadatka mnogo više nego li njihovie lokalne kolege”, kaže on.
Sova - svest o važnosti atmosfere
Njihove požarevačke kolege iz „Sove“ do sada nisu podnosile zahteve za pristup informacijama od javnog značaja jer smatraju da je rok od 40 dana predugačak i odvraća ih od pokušaja.
“Mi preferiramo da pitanja postavljamo javno, preko društvenih mreža i pokrenemo gradjane na aktivnost i uključenje u odredjenu stvar. Informacije i akcije posle dolaze same od strane nadležnih”, stav je Ane Berišić.
Upravo su društvene mreže mesto gde se u najvećoj meri odvijaju aktivnosti lokalnog civilnog sektora i komunikacija sa građanima.
Ovaj tekst je nastao u sklopu projekta “ Civilni sektor i lokalne vlasti – suparnici ili saradnici” po Konkursu za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja za internet medije u 2021. godini” .
