Najvažnije
How Good Of A Friend Are You Really?
Sedamnaestogodišnja učenica srednje Tehničke škole u Žagubici, Aneta Tomić iz Osanice, izabrala je da bude kuvar, ali je podjednako posvećena i fruli koju je kao mala počela da svira sa dedom.
Aneta se varjače prvi put prihvatila već u četvrtom razredu osnovne škole kada su joj roditelji dozvolili da im pomaže u pripremanju hrane.
“Taj posao mi je bio zanimljiv i poželela sam time da se bavim. Kada sam krenula u školu, ispostavilo se da je profesionalno kuvanje duplo teže, ali to je moj san i ja sam spremna da radim i učim koliko god treba da bi ga ostvarila“, iskrena je buduća kulinarka.
Objašnjava istovremeno da nije isto kuvati u kućnoj varijanti i profesionalno:
„Tokom pripreme kod kuće možete da izaberete i neki od brzih recepata, dok u profesionalnom kuvarstvu mora da bude sve po receptu, od gramaže do svežine namirnica. A sve to otežava proces.“
Aneta Tomić
Najviše voli da sprema toplu hranu: predjela, supe, čorbe... Jer, kako kaže, sva ta jela imaju tradicionalnu priču. Većina recepata u školi je vezana za namirnice koje mogu da se nađu u Homolju.
Već je napravila i velike planove. Nakon visokog kuvarskog obrazovanja, namerava da se zaposli u nekom dobrom restoranu, ili više njih, kako bi što bolje naučila posao i onda otvorila svoj restoran. Tokom studiranja će raditi preko leta kako bi učila od profesionalaca.
Aneta najviše voli da sprema topla predjela jer su namirnice iz Homolja
Aneta ima i zanimljiv hobi - sviranje frule.
Počela je da uči u svom selu 2012. godine sa grupom od pedesetak mladih kojima je časove držao njen deda Ivan Tomić, poznat po melodiji „Pastirov zov“.
Kada je deda preminuo, grupa se prepolovila, ali oni najposvećeniji još uvek se okupljaju i uče jedni druge da sviraju na ovom tradicionalnom instrumentu, posebno važnom za vlaško nasleđe.
Kod frule najviše voli što može da bude izrazito tužan i izrazito veseo instrument.
„Frula može da proizvede i najtužnije melodije, ali i najveselije kao što je kolo. Uglavnom su sve to izvorne narodne pesme“, objašnjava Aneta.
Do početka pandemije mladi u Osanici organizovali su i Sabor frulaša. Trajao je devet godina, a takmičari su uzglavnom izvodili pesme iz Homolja koje su karakteristično drugačije od ostatka Srbije.
Redovna je na svim takmičenjima ovog tipa, kao što su sabori frulaša Srbije u Prislonici kod Čačka, u Sopotu, Meovnici, Grljanu, sa kojih donosi i nagrade. A u Osanici je kao junior osvojila prvo mesto.
„Nastaviću da sviram, jer mi je to divna uspomena na dedu, a i želim da sačuvam taj deo tradicije“, ne krije svoja osećanja Aneta i dodaje da su najlepše vlaške pesme na fruli.
Oni koji ne slušaju često frulu, ne mogu da osete da te pesme govore o ljubavi između ljudi, ali i o ljubavi prema svom kraju, pre svega brdovitom Homolju.
„Kroz zvuk frule čovek može u potpunosti da doživi kraj iz kojeg pesma potiče“, uverena je mlada frulašica.
Svirati frulu nije nimalo jednostavno, tvrdi Aneta.
„Mora se posedovati manir u sviranju, da se ne promaši ton, moraš imati sluha. Deda je bio samouk, svirao je na sluh, što je i sa nama uglavnom slučaj. Osećaj je najvažniji,“ubeđena je ona.
Uprkos velikom trudu koji ulaže u muziku, kulinarstvo ostaje cilj kojem teži, jer smatra da je danas frula više deo tradicije koju treba čuvati, nego što je moguće profesionalno se baviti time, pogotovo u vlaškom kraju.
Ovaj tekst nastao je u sklopu projekta " Mladi talenti – budućnost lokalne zajednice" po osnovu Konkursa o sufinansiranju projekata iz budžeta opštine Žagubica radi ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja u 2022. godini.
- Stavovi izraženi u podržanom medijskom projektu ne predstavljaju nužno zvaničan stav Opštine Žagubica
