Najvažnije
How Good Of A Friend Are You Really?
Braničevski okrug decenijama u Srbiji prednjači po broju ljudi koji se nalaze na privremenom radu u inostranstvu ali nije iskoristio šansu za privredni preporod uz pomoć najbrojnije dijaspore koja bi ovde, osim kapitala, mogla da uloži ideje, znanje, iskustvo i poslovne veze stečene u svetu.
Braničevski okrug (grad Požarevac i opštine Petrovac na Mlavi, Kučevo, Veliko Gradište, Golubac, Žagubica, Žabari, Kostolac i Malo Crniće) prema procenama Regionalne privredne komore Požarevca, ima skoro 100.000 građana na radu u inostranstvu, najviše u Austriji, Italiji, Švajcarskoj, Francuskoj i Nemačkoj. U ovom kraju gotovo da nema kuće odakle neko ne radi u inostranstvu, a zabrinjava što trend odliva ljudi ne jenjava, sve više mladih odlazi kod roditelja i familije pa se vrtlog emigracija pretvara u začarani krug.
Po broju ljudi koji rade van matice prednjači Petrovac na Mlavi odakle je gotovo 20 hiljada građana otišlo poslednjih decenija, slede Kučevo i Žagubica, a potom ostale opštine. Skoro polovina svih, kako ih uglavnom nazivaju - „gastarbajtera“ sa prostora bivše SFRJ koji danas žive i rade u Beču – poreklom je iz okoline Požarevca. Procenjuje se da ih ima više od 60.000. I u Trstu je najbrojnija dijaspora iz Braničeva – ima ih više od 12.000, a u švajcarskom gradu Gosau živi oko 10.000 ljudi, rodom iz Braničevskog okruga, okvirni su podaci do kojih smo došli iz više različitih izvora.
Poražavajuća je činjenica da u sedam opština u okrugu i gradu Požarevcu ne postoji ni jedna veća investicija od strane dijaspore, niti su se oni pojavili kao posrednici u nekoj stranoj investiciji.
Generacije i generacije su stasavale u evropskim zemljama i uglavnom su taj novac ulagale u zidanje velelepnih kuća u svom rodnom mestu, kupovinu skupih automobila i organizaciju raskošnih proslava, ali ne i razvoj nekog biznisa u rodnom kraju. Izvesno je da deo problema leži u mentalitetu dela tih ljudi koji teško stečen imetak pretvaraju u mrtav kapital, umesto da obezbede posao za potomke kako bi makar oni ostali na ognjištima.
Najtužnije je što u tim kućama uglavnom niko ne živi, jer generacije koje su rođene u inostranstvu uglavnom žele tamo i da ostanu. Iako su ranijih godina odlazili pretežno nekvalifikovani radnici koji su tamo radili teške poslove, nije mali broj njihove dece koja su širom sveta stekla znanje i diplome, ali očito ni oni ne vide interes da se vrate i ovde započnu posao.
U požarevačku industrijsku zonu ne investira dijaspora
U Požarevcu se poslednje dve godine intenzivno razvija industrijska zona, radi se na uređenju neophodne infrastrukture i privlačenju investitora. Nedavno je počela sa radom indijska fabrika “Motherson Group” u kojoj je posao našlo nekoliko stotina radnika i može se reći da je to prvi ozbiljniji korak ka razvoju industrijske zone.
Pored toga, grad je prodao u Severnom bloku industrijske zone u poslednjih godinu dana 20 parcela zainteresovanim privrednicima iz Požarevca i drugih gradova Srbije, ali da bi to zaživelo potrebno je izvesno vreme. Međutim, među zainteresovanim investitorima, prema dostupnim podacima, nema ljudi iz dijaspore.
Zbog čega? Gde leži problem?
Industrijska zona u Požarevcu
Grad Požarevac je 2020. godine oformio Kancelariju za dijasporu, dok ostale opštine u okrugu uglavnom imaju savete ili slična tela za saradnju sa dijasporom. Međutim, u praksi to retko funkcioniše i daje rezultate.
Poslovima za pitanja dijaspore u Požarevcu bavi se Aleksandar Tomić, koji je od januara ove godine u Kancelariji za dijasporu Gradske uprave sedi svakog radnog dana po osam sati. On potvrđuje da u Požarevcu nema većih investicija od strane ljudi iz ovog kraja koji rade u inostranstvu.
Kancelarija za dijasporu u Požarevcu
„Oni svraćaju u kancelariju ali uglavnom da traže pomoć u vezi ličnih dokumenta, ostvarivanja nekih prava za socijalno i penziono i slično,što i jeste jedna od uloga ove kancelarije. Mnoge od njih koji su dolazili pitao sam da li su raspoloženi da ostvare neku saradnju sa Gradskom upravom Požarevac ili nekim preduzećem, da ulože novac u neki mini proizvodni pogon koji će zaposliti 10, 20, 50 radnika, ali niko do sada nije dao potvrdan odgovor. Uglavnom kažu da će razmisliti, da sada nije dobar trenutak zbog situacije sa koronavirusom i krize u svetu izazvane ratom u Ukrajini. Imam utisak da svi čekaju da se situacija popravi“, priča Tomić.
On kaže da je bukvalno nemoguće doći u ovom trenutku do preciznog podatka koliko se ljudi iz Požarevca trenutno nalazi na privremenom radu u inostranstvu jer ljudi odlaze tamo na tri meseca da rade, često se nikome i ne jave, i onda pronalaze rešenje da ostanu tamo da žive i više se ne vraćaju. Sve ređe se, kaže, po njegovim saznanjima vraćaju i penzioneri, jer im je tamo cela rodbina.
Tomić smatra da Požarevac ima šta da ponudi potencijalnim investitorima, prevashodno misleći na industrijsku zonu, međutim, praksa je pokazala da su zainteresovani uglavnom strani državljani, a ne dijaspora.
„Vidimo da je i u ostalim gradovima u Srbiji ista situacija, dolaze investicije od stranih državljana, a ne od naših ljudi u inostranstvu. Problem je i to što naši ljudi nemaju nikakve beneficije i smatram da kada bi se i njima dale neke povlastice kao stranim investitorima, što se tiče poreza, ustupanja zemljišta i nekog početnog kapitala po radniku, možda bi neko odlučio da posluje ovde. Kada bismo uspeli naše ljude da animiramo uradili bismo pravu stvar“, smatra Tomić.
Aleksandar Tomić
Radeći u kancelariji primetio je da ima dosta naših ljudi u inostranstvu koji su stekli kapital i koji bi mogli da ulože u pokretanje nekog posla, a u budućnosti jedan od prioriteta Kancelarije za dijasporu u Požarevcu biće da se poveže upravo sa njima.
„Kancelarija će se potruditi da uspostavi više kontakata, da se poveže sa udruženjima i razgovara sa ljudima. Mislim da ova kancelarija tek treba da ostvari svoj potencijal i da konkretne rezultate“, zaključio je naš sagovornik.
Opštine Braničevskog okruga: Šta se može ponuditi ozbiljnim investitorima?
Jedan od uzroka za ovakvo stanje leži i u lokalnim samoupravama koje bi trebalo da stvore privrednu klimu koja bi privukla naše ljude da se vrate i otpočnu neki posao u matici.
Da za to ima sluha, Braničevski kraj mogao bi da bude privredni raj u Srbiji. Međutim, čini se da nijedna lokalna samouprava dovoljno ne prepoznaje značaj potencijalnih ulaganja dijaspore u razvoj lokalne privrede ili nema kapaciteta da to ostvari. To se vidi i po tome što u ovom okrugu gotovo da nema industrijskih zona niti drugih potencijala i mogućnosti, kao preduslova za ulaganja u domaću privredu.
Osnivaju se lokalna tela za saradnju sa dijasporom, ali sve se, sudeći po situaciji u praksi, i završi na tome.
Možda i zato među najveće investicije dijaspore možemo ubrojati ugostiteljske objekte, poput kafića i restorana, manje građevinske firme, ili poljoprivredna gazdinstva, od čega nema koristi šira lokalna zajednica. Ipak, postoje sporadični primeri povratnika koji proširuju svoja imanja i gazdinstva i pokreću veću poljoprivrednu proizvodnju zdrave hrane ili se okreću seoskom turizmu, što je veliki potencijal Homolja.
Na drugoj strani, oni koji su godinama radeći u tuđim zemljama stekli veći imetak, osim što ovde nemaju uslova, često strahuju da će im uloženi novac propasti zbog sive ekonomije i nesigurnosti tržišta.
Najveći pomak poslednjih godina primetan je u opštini Petrovac na Mlavi gde je, nakon višegodišnjeg pregovaranja i priprema, opština konačno postala vlasnik nekadašnje kasarne koja je pripadala Ministarstvu odbrane. Ovo je za petrovačku opštinu, kako kažu, istorijski čin jer do sada nisu u vlasništvu imali ni jedan ar zemljišta koje bi mogli da ponude potencijalnim investitorima, a sada u širem centru grada imaju atraktivnu parcelu.
„Ovo je istorijski trenutak za našu opštinu koji pruža nadu za bolju i svetliju budućnost.Industrijska zona koju imamo razvijena je zahvaljujući našim privatnim preduzetnicima koji zapošljavaju veliki broj ljudi, ali je činjenica da opština u industrijskoj zoni ne poseduje ni jednu parcelu koja je u ekonomskom kontekstu privlačna. Sada smo dobili novu šansu i sasvim smo odlučni u nameri da je iskoristimo na najbolji mogući način“, rekao je Duško Nedinić, predsednik opštine Petrovac na Mlavi.
Duško Nedinić
Nakon uređenja infrastrukture pristupiće se traženju investitora, te bi to mogla biti šansa i za dijasporu iz ovog kraja. Po Nedinićevim rečima, ovo je jedan od najvećih mogućih podsticaja za privredni razvoj i bolji standard opštine Petrovac.
Jača uloga dijaspore u matici može biti od ključne važnosti
Na području Braničevskog okruga postoji nekoliko udruženja koja okupljaju domaću dijasporu i uglavnom su usmerena na organizaciju kulturnih ili sportskih događaja, a tek sporadično se bave privredom ili se ne bave uopšte. Takođe, postoje i udruženja Srba koji rade širom Evrope, koja okupljaju veliki broj ljudi sa istim ciljem.
Zato je neophodno pospešivanje lokalnih inicijativa prema dijaspori, a to se može postići kroz koordinaciju sa lokalnim samoupravama i povezivanje sa udruženjima. Veoma je važno da svi zajedno rade na stvaranju uslova za povratak generacija koje su već u inostranstvu. To ne samo da bi ekonomski ojačalo Braničevski kraj, već bi se sprečilo dalje osipanje mladih.
Jača uloga dijaspore u matici može biti od ključne važnosti za budućnost homoljskog kraja. Generalna ocena je da ima potencijala za uspostavljanje dvosmerne saradnje i jače spone sa dijasporom Braničevskog okruga.
Ovaj tekst nastao je u sklopu projekta “Najbrojnija dijaspora – neiskorišćeni potencijal”.
– Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
