Najvažnije
How Good Of A Friend Are You Really?
Poljoprivredno gazdinstvo Miladinović poznato je u Trnovču, petrovačkom kraju pa i šire po uvek svežim domaćim proizvodima.
Proizvodnju pod vedrim nebom započeo je pre više od dve decenije Dejan Miladinović, a pre 13 godina posao je preuzeo njegov sin Draško. U početku je, kaže, sejao krompir ali je prestao jer je posao veliki, a zarada mala. Isti je slučaj i sa lukom i šargarepom. Probao je sve i ustanovio šta mu donosi više prihoda, te je odlučio da se preorjentiše na plasteničku proizvodnju.
Draško Miladinović
„Prve tri godine imao sam male plastenike i jedan kotao, a potom sam polako svake godine povećavao proizvodnju. Danas imam pet velikih plastenika od po 400 kvadrata u kojima je uvedeno parno grejanje, imam dva kotla od po 100 kilovata“, priča Draško Miladinović.
Pun plastenik paradajza
Danas porodica Miladinović proizvodi sve ono što stiže rano, najviše krastavac, paradajz i papriku, zatim kupus, karfiol i plavi patlidžan. Pored toga proizvodi i prodaje rasade svih poljoprivrednih kultura.
Najviše se orjentišu na krastavac, ali ne kornišone jer oni moraju više puta da se prskaju što, smatra on, ne može biti zdravo. Što se paprike tiče najviše proizvodi ljutu, jer je ona rana i dostiže cenu od 25 dinara po komadu na početku sezone. Proizvodi baburu i crvenu papriku, takozvanu „ajvarku“, ali to su takođe isključivo rane sorte.
Najisplativija ljuta paprika
Na jesen seje karfiol i plavi patlidžan na oko 15 do 20 ari , kao i kupus na oko 50 do 60 ari.
„U plasteniku se jedna kultura diže pa se na to mesto stavlja druga, na primer prvo stigne rani kupus, a kad se on iseče ide krastavac“, objašnjava Draško.
Pored toga obrađuje 30 hektara zemlje - na 20 hektara ima kukuruz, a na po pet hektara žito i suncokret. Stoku ne drži, već ove poljoprivredne kulture radi isključivo za prodaju.
Sve što proizvedu prodaju
Cela porodica uključena je u plasteničku proizvodnju i od nje živi. Kada su počeli da se bave poljoprivrednom proizvodnjom bilo ih je sedmoro – deda, otac i majka, Draško, njegova supruga i njihova dva sina. Iako su deca tada bila mala, pomagali su koliko su mogli i sada se sve više uključuju u posao. Stariji sin ima 22 godine, radi u piljari i zadužen je generalno za prodaju, a mlađi ide još uvek u školu pošto ima 18 godina i uključuje se u posao koliko mu školske obaveze to dozvoljavaju.
Posao u plasteniku je veliki, uključena je cela porodica i konstantno u sezoni, koja traje od polovine februara do sredine avgusta, imaju dva do tri radnika, nekad i više. Kako objašnjava Draško, fizički nije mnogo naporan posao, ali je problem velika vrućina u plasteniku.
Svoje proizvode prodaju i na pijaci
Zadovoljni su jer sve što proizvedu imaju kome da prodaju. Robu prodaju svake srede na zelenoj pijaci u Petrovcu i svakog dana u piljari koju su otvorili pre tri godine. To je, kaže, bio pun pogodak.
Piljara u Petrovcu
„U našem lokalu prodajemo svu robu koju proizvedemo, ali i uvozno voće i povrće. Veoma sam zadovoljan jer čak i u jeku epidemije nismo imali nikakvu štetu – sve što smo proizveli uspeli smo da prodamo“, zadovoljan je naš sagovornik.
Pored toga, prodaju svoje proizvode i preko interneta, odnosno portala lokalni bazar. Imaju dva velika kombija kojima prevoze robu. Ukoliko im i pored toga pretekne roba, odnose je i prodaju na kvantašu u Požarevcu, bukvalno se ništa ne baca.
Roba spremna za dalju prodaju
A koliko će robe da proizvedu nema pravila, jer zavisi od vremenskih uslova. Prošle godine su imali prinos od 12 tona kukuruza, a ove osam. Ali je, naglašava Draško, najbitnije da se uvek proizvede dovoljno da od toga može da se živi. Za sada su zadovoljni i ne planiraju u skorije vreme proširenje proizvodnje.
„Mogu još da proširim proizvodnju, ali ne mogu da prodam. U tom slučaju morao bih da dajem robu na veliko, što znači ispod veleprodajne cene, a to se ne isplati. Ipak, svake godine se trudim da proizvedem nešto novo pored standardnog rasada. Ove godine smo ubacili tri nova hibrida paprike“, naglašava on.
Protiv uvoznog povrća iz Albanije i Kine koji bude dosta jeftiniji na tržištu bore se isključivo kvalitetom, a kupci to prepoznaju, kaže ovaj poljoprivredni proizvođač.
Sve postigli sopstvenim sredstvima
Poljoprivredno gazdinstvo Miladinović nikad nije koristio nikakvu pomoć od opštine Petrovac na Mlavi, niti iz države, sve su, tvrde, postigli sopstvenim novcem.
Konkurisali su prvi put ove godine na državni konkurs namenjen kupovini traktora, međutim, nisu im dodeljena sredstva.
„Ima pomoći ali potrebno je se neko time bavi, da ide često u opštinu i da se raspituje. Smatram da bi trebalo nešto da se uradi po pitanju informisanja poljoprivrednih proizvođača“, kaže Draško.
Kupusijada u Trnovču
Od 2018. godine u Trnovču se održava manifestacija “Dani povrtarstva – Kupusijada Trnovče”, a osnivač je upravo Draško Miladinović. Na ovogodišnjoj manifestaciji okupilo se 11 ekipa iz Trnovča i okolnih mesta, kao i veliki broj meštana.
Sa „Kupusijade“
U sklopu ove manifestacije se održava i takmičenje u kuvanju kupusa, a najbolji dobijaju diplome i prigodne nagrade. Ipak, glavni cilj je druženje i promocija vrednih poljoprivrednih proizvođača iz Trnovča.
Ovaj tekst nastao je u sklopu projekta " Ima li budućnosti za domaće poljoprivredne proizvode“ koji sufinansira Opština Petrovac na Mlavi po osnovu Konkursa o sufinansiranju projekata iz budžeta opštine radi ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja u 2021.godini.
- Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
