Sveti Kirjak je rođen u Korintu krajem četvrtog veka i za života je smatran stubom hrišćanstva i uzorom monaških vrlina. Čitajući Sveto pismo, veoma rano je počeo da se divi ustrojstvu spasenja ljudskog roda, a želja za duhovnim životom odvela ga je u Jerusalim, gde je stupio u manastir i dobio početna uputstva o monaškom životu.

Boravio je u više manastira gde se, posvetivši se hrišćanskoj veri, i borio protiv jeresi. Predanje kaže da je bio krupan i snažan čovek, iako je ceo život proveo u strogom postu. Pred kraj života boravio je u monaškoj obitelji Svetog Haritona, gde su monasi jeli jedanput dnevno, i to po zalasku sunca.

Kirjaka su monasi poštovali kao iscelitelja i utešitelja bolesnih i nevoljnih. Poživeo je 109 godina i upokojio se 557. u pustinji gde je proveo starost i poslednje godine života.

Narodna verovanja i običaji

U narodu od davnina postoji verovanje da posle Miholjdana nastupa prava jesen, koja je kalendarski već uveliko počela. Upravo po ovom prazniku se topli dani u septembru i oktobru nazivaju Miholjsko leto.

Mnoge porodice u Srbiji Svetog Kirjaka slave kao krsnu slavu, a u pojedinim srpskim selima održavaju se zavetine i organizuju litije.

U narodu se veruje da će oni koji su rođeni na ovaj praznik imati mnogo sreće u životu. Ipak, ne preporučuje se venčanje na Miholjdan.

Po narodnom verovanju, danas se ne rade kućni poslovi, ali je dobro završiti sve poslove van kuće, koji ne mogu da čekaju zimu.