O tome kao i planovima za 2024.godinu razgovarali smo sa Aleksandrom Dimitrijevićem, direktorom ovog javnog preduzeća.

Požarevac je godinama imao problema sa povećanom koncentracijom nitrata u vodi, kao i sa nedovoljnom količinom vode u letnjim mesecima. Šta je JKP „Vodovod i kanalizacija“   preduzelo u prošloj godini da bi se ti problemi rešili?

Prošle godine smo doneli odluku da napravimo nove duboke bunare i da probamo na taj način da rešimo problem Požarevca sa vodosnabdevanjem, to je posao koji smo praktično radili tokom cele godine. Urađeno je sedam bunara, pet na „Ključu“ i dva na „Memincu“, a u radu su tokom prošle godine bila četiri bunara. Nakon zimskog perioda biće uključen u rad još jedan na „Ključu“, dok će preostala dva na „Memincu“ biti uključena kasnije tokom godine. Nismo do kraja 2023. godine uključili sve bunare u rad jer nije bilo potrebno, sa četiri nova bunara i 16 starih smo izdržali celu  godinu bez ikakvih problema kako u količini, tako i u kvalitetu vode. Nitrati su se tokom godine kretali maksimalno do 33 miligrama po litru, a dozvoljena granica je 50.

Novi bunar

Posebno je problematično vodosnabdevanje brdskih delova tokom leta, dešavalo se da pojedini potrošaći ostaju duži vremenski period bez vode. Nazire li se rešenje tog problema?

Ove godine smo imali dnevnu potrošnju od 26.000 kubika vode, to je ogromna količina. Problem sa nedostatkom vode u pojedinim brdskim delovima je zapravo pitanje mreže koja je loše urađena pre više godina. U planu za ovu godinu je raspisivanje javne nabavka za izradu projekta regulacije brdskog dela Požarevca. Da ne bi bilo više defekata na mreži koji nam prave velike probleme, prošle godine je snimljena kompletna mreža na brdu i to nam je osnov za izradu projekta. Očekujem da se sredinom godine krene u realizaciju  i da se za godinu dana sve završi.

Često je tokom godine dolazilo do pucanja cevi i na drugim lokacijama u gradu, u čemu je problem?

Najveći problem je starost mreže i kvalitet materijala koji se koristio ranije. Najviše pucanja se dešava na mrežama koje su rađene 1992. i 1993. godine jer je lošeg kvaliteta materijal koji je korišćen tada. Takvoj situaciji dodatno je doprinela izgradnja novih stambenih objekata, jer su prvobitno napravljeni priključci za daleko manji broj, kao i divlji priključci.

Ekipe “Vodovoda” na terenu

Protekle godine govorilo se dosta o izgradnji vodoizvorišta “Jagodica” u Kostolcu. Šta je do sada urađeno i koliko je to značajno za rešavanje problema vodosnabdevanja Kostolca i Požarevca?

Dobili smo sve dozvole za istraživanje na toj lokaciji tako da smo prošle godine izbušili jedan bunar i tri pijezometra, odnosno tri mala ispitna bunara, kako bismo ispitali kvalitet vode. Rezultati su zadovoljavajući i očekivani, prvi bunar je testiran na 35 litara što je sasvim dobra količina vode. Što se tiče kvaliteta vode, uočeno je prisustvo mangana, gvožđa i amonijaka, što smo mogli da pretpostavimo jer svi gradovi koji se nalaze uz Dunav imaju taj problem. Postrojenje za preradu vode u starom Kostolcu je isto opterećeno manganom, s tim što je na “Jagodici” dosta manja koncentracija. To se rešava postrojenjem za preradu vode u kome se uklanjaju  teški metali, to su vrlo jednostavni i jeftini procesi prerade vode. U planu je da 2024. godine nastavimo radove na “Jagodici”. Pošto znamo sa čime raspolažemo raspisana je javna nabavka i u toku je izrada Plana detaljne regulacije, a sa njegovim završetkom ući će se u projektovanje vodoizvorišta i tog postrojenja za preradu vode na “Jagodici”. Kapacitet u prvoj fazi novog postrojenja biće oko 200 litara u sekundi. Ideja grada i nas je da se preko “Jagodice” najpre reši problem vodosnabdevanja Kostolca i svih sela, jer smo ove godine imali dosta problema sa bunarima u Starom Kostolcu koji su veoma stari. Oni su revitalizovani i služiće neki vremenski period. Plan je da u drugoj fazi jedan deo “Jagodice”, još 200 litara, bude korišćeno za snabdevanje Požarevca.

Dokle se stiglo sa projektom izgradnje postrojenja za preradu otpadnih voda koji finansiraju Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, razvojna banka Nemačke  i grad Požarevac?

To je ogroman projekat vrednosti oko 22 miliona evra i radi se veoma temeljno na administrativnom delu. Očekujemo da se početkom ove godine raspiše tender na kome će biti izabrana firma koja će biti zadužena za izradu projekta i izgradnju postrojenja. Predviđeno je da se na postrojenje priključe i naselja Poljana, Prugovo i Lučica.Kasnije se očekuje da razvojna banka Nemačke finansira i izgradnju kanalizacije ka Dragovcu i Živici, tako da bi se i taj deo isto priključio na ovo postrojenje. Ovaj projekat značiće za građane Požarevca čistiju životnu sredinu.

POŽAREVAC ĆE DO 2025. DOBITI POSTROJENJE ZA PREČIŠĆAVANJE OTPADNIH VODA

Kroz razgovor ste već otkrili i ključne planove za 2024. godinu, hoće li biti još nekih projekata?

Završen je projekat izgradnje kanalizacione mreže za Bradarac, Maljurevac i Bubušinac i došli smo do građevinskih dozvola. Sledeći korak na kome moramo da radimo ove godine je prvo obezbeđivanje sredstava, a potom sledi izgradnja postrojenja koje će obuhvatiti ova tri naselja. Novina sa kojim krećemo u novoj godini je automatizacija rada vodoizvorišta „Ključ“ i visinskih zona. To znači da ćemo uskoro nabaviti softver koji će da upravlja vodosnabdevanjem od vodoizvorišta do visinskih zona, čime bi trebalo da se u velikoj meri reši problem snabdevanja  visinskih zona. Planiramo u 2024. godini i rekonstrukciju vodovodne mreže u nekoliko ulica koje su manje dužine, ali imaju izuzetno lošu mrežu i najveći broj defekata.

Ovom prilikom svim građanima Požarevca i Kostolca želim srećnu i uspešnu 2024. godinu, kao i predstojeće božićne praznike.