Lidija Radovanović, predstavnica Udruženja “Pontes-Mostovi” iz Trsta,  na čelu Saveza Srba u Italiji je od 7. maja ove godine. Pre toga je bila referent Saveta za kulturu.

O aktivnostima Saveza Srba u Italiji, o životu sunarodnika u ovoj zemlji, planovima, govorila je za portal E-Braničevo nedavno u Trstu.

Kako izgleda koordinacija između 12 udruženja u dijaspori?

Vrlo sam zadovoljna. Savez je oformljen 2015. godine u sali Crkvene pravoslavne opštine u Trstu, iako se ideja rodila još 2010. godine. Naravno, sve novo što se oformi na početku može da dođe do nesuglasica, različitih pogleda na neko određeno pitanje, i mislim da se ta faza završila u ovih osam godina postojanja. Sada postoji sloga između svih udruženja, podrška, poštovanje. Od kada je došla u Trst 2019. godine generalna konzulka Ivana Stojiljković, još više smo se ujedinili zato što nam država pomaže,  stupili smo u kontakt i sa ministrom Selakovićem, sa kojim smo odradili vrlo bitne projekte, kao i sa ministrom za dijasporu Milićevićem. Sa Upravom za dijasporu imamo takođe odličnu saradnju gde je direktor Arno Gujon, kao i sa svim parohijama – srpske pravoslavne crkvene opštine u Trstu, Udinama, Vićenci, a sarađujemo i sa onima u Milanu, Rimu i Trevizu. Imamo saradnju i sa školama, jer školski punktovi se nalaze pri udruženjima ili pri srpskim pravoslavnim crkvenim opštinama.

Odlična saradnja sa crkvenim opštinama

Svi zajedno pokušavamo da sarađujemo sve više i bolje sa našom maticom. Srećni smo što postoji novo Ministarstvo za dijasporu koje je posle dugo godina u Skupštini Srbije na Vidovdanskom saboru okupilo Srbe iz celog sveta i zajedno smo dogovorili strategiju. Jako je bitno da nam država kaže koja je strategija naše zemlje i da svi pomažemo u tom pravcu. Svako od nas je ambasador naše zemlje u inostranstvu, s obzirom na to da je Srba trenutno van Srbije osam miliona, dok u Srbiji živi šest miliona. Trebalo bi da budemo pametni kao Jevreji,  da se ujedinimo i posebno da radimo na tome da vratimo ugled naše zemlje koji je narušen 90-ih godina. To Italijanima moramo da objasnimo.

Koliko Srbi u Italiji uspevaju u toj misiji? Koji su to načini na koje oni dopiru do Italijana i taj ugled popravljaju?

Mislim da mi uspevamo u tome zato što sva ta udruženja rade vredno. Mi smo svi volonteri,  to radimo iz ljubavi prema svojoj zemlji. Na sve manifestacije koje udruženja organizuju, a svako ima bar jednu glavnu manifestaciju godišnje i dve-tri sporedne, uvek pozivaju italijanske čelnike - gradonačelnike, sekretare za određenu oblast, predsednike regija. Oni dolaze i uvek neko od nas, ko dobro poznaje istoriju, pokušava da objasni. Ja sam nedavno u Udinama gde smo bili na parohijskoj slavi, sela pored gradskog odbornika zaduženog za odnose sa verskim zajednicama i zajednicama stranaca i pola sata mu objašnjavala našu istoriju od rimskog carstva - da je na našoj teritoriji rođeno 18 imperatora, do toga šta je Trst bio za nas.  

Koliko su Srbi u Italiji složni, ne samo ljudi koji su u udruženjima, nego generalno?

Sve više i više su složni zato što su se dobro upoznali. Mi sada dobro znamo ko je ko, svih ovih godina svako je imao priliku da pokaže šta želi da uradi i videlo se ko radi za sebe, a ko za opšte dobro. Postoje možda samo dva udruženja u ovom delu Italije koja nisu član Saveza Srba u Italiji, a i oni žele sada da se priključe, imamo kontakte. Menjaju se stvari i pomažemo jedni drugima.  

Koliko su česte humanitarne aktivnosti i kakav je odziv Srba?

Zavisi ko organizuje, ako znaju ko stoji iza toga odazivaju se. Na primer udruženje “Vuk Karadžić” iz Trsta ima veliki ugled ovde, to su sve ljudi koji ili rade u firmama ili imaju svoje firme i odvajaju svoje vreme da bi uradili nešto za zajednicu. Kada su rekli da organizuju humanitarni turnir u fudbalu ljudi su se organizovali da odvoje svoje vreme i dođu, daju donacije, a pored toga sve od prodaje hrane i pića ide u te svrhe.

Da li Savez Srba u Italiji ima samostalne aktivnosti ili podržava aktivnosti udruženja?

Mi imamo jednu samostalnu glavnu aktivnost godišnje, a to su  “Dani srpske kulture u Italiji” , oformimo jednu radnu grupu tako što se iz raznih udruženja prijave ljudi koji žele da učestvuju i to se održava u Vićenci, Udinama i Trstu 23. 24. i 25. juna. ove godine bio nam je akademik Matija Bećković i Pavlina Radovanović i Gavrilo Kujundžić iz Orahovca na Kosovu i Metohiji. Bilo je jako posećeno,  Pavlina nas je rasplakala svojim glasom. U tri dana sakupili smo tri i po hiljade evra za narodne kuhinje na Kosovu i Metohiji, to je naša glavna humanitarna akcija svake godine. Isto toliko novca smo dali Pavlininoj mami da odnese u parohijski centar blizu Orahovca gde oni grade crkvu.

Sa “Dana srpske kulture u Italiji”

Ukratko nam recite o projektima sa Srbijom.

Sa novim Ministarstvom za dijasporu se dogovaramo šta bismo mogli da radimo zajedno. Čekamo da raspišu prvi konkurs da predložimo neki projekat što se tiče škola ili neke predstave, možda o Nadeždi Petrović, da bude prikazana u Trstu, Udinama, Vićenci a možda i Milanu i Rimu. Takođe, čekamo da nam stigne dokument o strategiji, da vidimo šta tu piše i na osnovu toga da dogovorimo šta ćemo raditi u narednom periodu.

U galeriji možete pogledati još fotografija sa aktivnosti Saveza Srba u Italiji.