Najvažnije
How Good Of A Friend Are You Really?
Opština Petrovac na Mlavi je nekada bila poznata kao stočarski kraj, svako domaćinstvo je imalo krave, a u današnje vreme je to prava retkost jer se, kažu meštani, ne isplati. Ipak, kada postoji ljubav prema ovim životinjama i kada je cela porodica uključena, od tog posla može dobro da se živi. Dokaz za to je Farma Strainović iz Ranovca.
„Sve je počelo 1999. godine kada se deda vratio iz Švajcarske gde je bio na privremenom radu nešto više od 10 godina. Razmišljali smo šta bismo mogli da radimo da bude uključena cela porodica i da od toga možemo normalno da živimo. Pošto smo imali šest krava rešili smo da kupimo još i da se ozbiljnije bavimo tim poslom“, započinje priču tridesetjednogodišnja Tamara Strainović.
Tamara Strainović
Ona je završila srednju Poljoprivrednu školu u Beogradu, a potom i Poljoprivredni fakultetu u Zemunu i to smer upravljanje bezbednošću u procesima proizvodnje hrane na prehrambenoj tehnologiji. Odlučila je da se po završetku školovanja vrati u svoje rodno selo i da stečenim znanjem unapredi porodični posao.
Krenuli su u obilazak farmi po Vojvodini i počeli da kupuju krave iz raznih mesta po Srbiji, te su 2010. godine stigli do dvadesetak krava. Pošto im je dobro krenulo rešili su da se tu ne zaustave, već da dalje ulažu u ovaj posao.
Registrovana farma
Cela porodica radi na farmi
Danas cela porodica radi i živi od farme koja trenutno ima oko 60 krava. Tamarin suprug Boban i otac Svetislav su više na njivi, jer obrađuju oko 110 hektara zemlje, dok su za krave zadužene Tamara i njena majka Žikica, a pomaže koliko može i baka Ljubica. Ponekad angažuju i jednog radnika iz Rumunije.
„Proizvodimo kukuruz, soju, suncokret, ovas , tridikal i žito i od toga pravimo koncentrat, jedino kupujemo premikse. Ima mnogo posla i veliki problem je radna snaga, zato smo nabavili dosta mašina koje nam olakšavaju svakodnevni posao“, objašnjava naša sagovornica.
Ovde krave dolaze na mužu
Ona kaže da joj je, upravo u cilju olakšavanja posla, potrebna još miks prikolica za spremanje dnevnih obroka. Kako objašnjava, u nju se ubaci silaža, seno, koncentrat i sve od hrane namenjeno kravama i miks prikolica sve to samelje i izmiksa. Kravama se ta mešavina daje tokom celog dana. Jedini problem je cena prikolice koja se kreće od četiri do pet hiljada evra.
Nema odmora
Iako su mašine olakšale i ubrzale rad, mnogo je posla na farmi krava. Svakoga dana ustaje se u pet ujutru, nahrane se krave, a nakon toga muža koja traje do osam sati. Sledi čišćenje štala, a potom davanje silaže i koncentrata kravama.
Od devet sati one odmaraju, a ukućani imaju kratak predah do 10 sati i to vreme koriste da doručkuju i popiju kafu. U zavisnosti od godišnjeg doba i sezonskih poslova, posle doručka odlaze na njivu ili donose seno.
Svakodnevno kravama daju seno
I po podne je rezervisano za brojne obaveze u štalama, kao i za ispašu. Tek predveče njihov posao se privodi kraju.
„Krave ne znaju za praznike, nedelju i odmor, oko njih ima posla svakog dana. Nekad se dešava da se tele tokom noći i onda smo svi na nogama, a od ranog jutra nas opet čeka isti posao“, priča naša sagovornica.
Oko 60 krava raspoređeno je u dve štale.
Na Farmi Strainović ima oko 60 krava
Krava nosi tele 285 dana i da bi se otelila potrebna joj je pomoć. Kada se to događa uglavnom je uključena cela porodica, a ponekad i veterinar.
„Imamo jednu spravu koja se zove ekstrator i to nam mnogo olakšava teljenje. Za godinu dana nekoliko puta smo zvali veterinara , samo onda kad mi nismo mogli“, priča Strainović.
Imaju i nekoliko teladi
Mesečno i do 12 hiljada litara
Farma Strainović može da se pohvali dnevnom proizvodnjom od 350 do 450 litara mleka, sve zavisi od godišnjeg doba. Na mesečnom nivou u proseku bude od 10 do 12.000 litara. Kompletnu proizvodnju mleka otkupljuje Imlek, dolaze svaki drugi dan, tako da imaju sigurno tržište.
Svo mleko skladišti se ovde
Iako od ovog posla može pristojno da se živi, Strainovići generalno nisu zadovoljni cenom mleka.
„Zato što svi radimo možemo da živimo od farme krava, ali generalno smatram da je niska otkupna cena mleka, litar košta kao čaša kisele vode. Nama plaćaju 42 dinara , a oni iz njega izvuku maslac, kajmak i sir. Ne mogu da kažem da sam zadovoljna, ali našla sam sebe u tome i nadam se da će biti bolje “, iskrena je ona.
Ipak, kaže, ne bi savetovala mlade ljude da sada započnu ovaj posao, jer ako neko kreće od nule da pravi farmu krava treba mu veliko ulaganje i neće moći da povrati novac prvih 10 godina, što je dug period. Pored toga, ona smatra da sa životinjama može raditi samo onaj ko ih voli, jer drugačije ne može da uspe. U prilog tome govori i zanimljiva činjenica da sve krave na farmi imaju svoje ime, veoma su pitome i očekuju da ih svako ko uđe u štalu pomazi.
Najviše računaju na pomoć države
Što se tiče pomoći opštine i države, prate sve konkurse i do sada su dobijali sredstva za unapređenje stočarstva.
„Od opštine Petrovac imamo jedino 1.000 dinara godišnje po kravi za osemenjivanje. Mislim da bi opština mogla da izdvaja veća sredstva za stočarstvo. Država ima dobre programe, uvek sam dobila nešto kad sam konkurisala, na primer uz pomoć subvencija od države kupila sam mašinu za hladno ceđenje ulja“, naglašava naša sagovornica.
Mašina za hladno ceđenje ulja
U narednom periodu ne planiraju značajno povećanje broja grla, ali ozbiljno razmišljaju o tome da počnu da se bave proizvodnjom mlečnih proizvoda.
„Trenutno se držimo ovog broja krava sve dok ne budemo napravili svoju mini proizvodnju. Planiram prvo da pravim sir ili kajmak i manje masni sir, pa tek kad budem videla kako će to proći na tržištu, odlučiću kako i šta dalje“, oprezna je ova mlada farmerka.
Ovaj tekst nastao je u sklopu projekta " Ima li budućnosti za domaće poljoprivredne proizvode“ koji sufinansira Opština Petrovac na Mlavi po osnovu Konkursa o sufinansiranju projekata iz budžeta opštine radi ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja u 2021.godini.
- Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
