Odluka o bombardovanju tadašnje SRJ doneta je bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, a naredbu je tadašnjem komandantu savezničkih snaga, američkom generalu Vesliju Klarku, izdao Havijer Solana, generalni sekretar NATO-a. SRJ je napadnuta pod izgovorom da je krivac za neuspeh pregovora u Rambujeu i Parizu o budućem statusu pokrajine Kosovo i Metohija.

Bombardovanje Srbije trajalo je 78 dana i noći, u 30.000 vazdušnih naleta ispaljeno je 50.000 razornih projektila i teško su oštećeni infrastruktura, privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće, spomenici kulture, crkve i manastiri.

Tačan broj žrtava i 22. godine kasnije nije poznat, prema nekim procenama nastradalo je između 1.300 i 2.500 ljudi, a ranjeno oko 12.000.

Bombardovanje je okončano posle više diplomatskih pritisaka potpisivanjem Vojnotehničkog sporazuma u Kumanovu 9. juna 1999, da bi tri dana potom počelo povlačenje snaga SRJ sa Kosova i Metohije.

Posledice NATO bombardovanja osećaju se i danas, pored velike ekonomske štete narušena je priroda i zdravlje ljudi.

U Požarevcu će godišnjica NATO bombardovanja biti obeležena polaganjem venaca na spomenik „Sloboda“ u 12 časova.