Nekada „zlatonosni“ Pek danas je među najzagađenijim rekama u Srbiji. Analizom vode utvrđene su višestruko povišene vrednosti teških metala – bakra, sulfata, mangana i gvodža. Građani koji žive uz ovu reku zabrinuti su zbog sve lošije situacije, postali su svesni da ako nešto ne učine dogodiće se ekološka katastrofa.

Nekada zlatosni Pek sada izgleda ovako

O ovom gorućem problemu razgovaramo sa Nebojšom Joksićem, žiteljem Kučeva koji po struci nije ekolog, ali je i te kako ekološki osvešćen.

Kakve vas emocije vezuju za Pek, s obzirom na to da ste odrasli kraj njega? Šta prvo pomislite na pomen te reke?

Zbog trenutne situacije prvo pomislim da ne mogu da odem da se kupam u Peku. Celo leto smo provodili na toj reci, za nas odlazak na bazen uopšte nije bila opcija. Kod Peka smo se družili i odrasli.

Šta vas je kao radnika obezbeđenja Uprave za trezor navelo da se upustite u ovu borbu za Pek koju vodite i koji je cilj te borbe?

Zabrinut sam za svoj i život moje porodice, pošto se ispostavilo koliko teških metala protiče Pekom. Na borbu me je navela zabrinutost za zdravlje svih nas, od izvora u okolini Majdanpeka do ušća između Velikog Gradišta i sela Požeženo. Nikada mi nije bio cilj da se zatvori rudnik bakra u Majdanpeku, jer 1.000 ljudi indirektno ili direktno zavisi od tog rudnika. Jedini cilj mi je zdrava sredina, odnosno da kineska firma koja je sada većinski vlasnik Rudarsko-topioničarskog basena Bor, u sklopu koga je i rudnik bakra Majdanpek, poštuje neke ekološke standarde –  da otpadne vode pre ispuštanja u reku pročisti kako se reka ne bi trovala i kompletna životna sredina od izvora do ušća.

Ispričajte nam kako je nastala fejsbuk grupa „Sačuvajmo reku Pek“ .

Osnivač grupe nisam ja, već dva momka Pavle Arsić i Aleksandar Kositić, jedan je iz Kučeva, a drugi iz Neresnice, a ja sam jedan od administratora. Još 2017. godine kada sam ukazao na problem sa rekom, iskoristili smo tu grupu da ukažemo na užasnu situaciju sa Pekom. Za dve nedelje grupa je narasla sa 2.500 na više od 8.000 članova. Učlanili su se ljudi koji nikakvih dodira sa Pekom i Kučevom nemaju, jer im je stalo da se alarmiraju drugi i da se taj problem reši, kako bi živeli u zdravoj sredini.

Ko su vaši saradnici i mogu li se ovakve borbe voditi na društvenim mrežama?

Mislim da se preko društvenih mreža može alarmirati javnost, ali pored toga ima nas nekoliko koji delujemo i na drugim poljima, odnosno, prikupljamo dokumentaciju, pišemo nadležnima i alarmiramo institucije Evropske unije.

Kažu da još od sedamdesetih godina datira problem sa rudnikom u Majdanpeku i zagađenjem Peka. Zašto se taj problem nije rešio 50 godina?  

Zato što zamućenje reke nikada nije bilo toliko dugo. To se pre dešavalo sporadično, jednom ili dva puta godišnje kada je bio podignut nivo Peka. Naravno, bilo je posledica po ribu, ali se uvek sve brzo vraćalo  u normalu, što sada nije slučaj.

Zašto sada građani dižu glas a do sada uglavnom nisu?

Nisam imao toliku podršku 2017. godine kao što imam sada. Ne znam zašto su sada svi podigli glas, ali mislim da je ljudima tek sad ,,dogorelo do nokata’’, jer je Pek zamućen već šest meseci, pa smo rešeni da sada to uradimo na dobrobit svih.

Ko je kriv što je Pek danas pun štetnih metala – država ili kineski vlasnici rudnika?

Moje mišljenje je da je država kriva, jer je Kinezima ugovorom dozvolila da ispuštaju otpadne vode u reku Pek. Rešenje je da se napravi postrojenje za pročišćavanje otpadnih voda i da oni mogu da rade svoj posao u rudniku, a mi da živimo zdravo pored Peka, plivamo, idemo na pecanje, bez strahovanja da će sutradan neko da zaradi neku bolest.

Imate li kontakte sa predstavnicima „Ziđina“, jeste li pokušavali kao ekološki aktivista da razgovarate s njima? Da li su otvoreni za takvu komunikaciju?

Nisam pokušavao da stupim u kontakt sa kompanijom upravo zato što im je ugovorom dozvoljeno da rade to što rade, i ne mislim da će to imati nekog efekta. Imam informaciju od ljudi iz Bora da je pre nekoliko dana trebalo da bude sastanak predstavnika sve četiri opštine kroz koje prolazi Pek i firme „Ziđin“, ali se Kinezi nisu pojavili na sastanku. Mislim da nisu otvoreni za komunikaciju pa nisam ni probao da stupim u kontakt sa njima.

Ovih dana se pojavilo jedno istraživanje koje govori u prilog tome da su kineske kompanije povlašćene u Srbiji i da im je sve dozvoljeno. Da li je to slučaj sa „Ziđinom“?

Prijatelji iz Majdanpeka koji su se uključili u ovu kampanju kažu da za njih zakoni u toj opštini uopšte ne postoje, da voze bez dozvole, voze neregistrovani auto i slično, a policija okreće glavu kad oni prolaze. Kineskim kompanijama je u Srbiji sve dozvoljeno, a to je slučaj i sa ovom kompanijom.

Koje ste sve korake preduzimali do sada i kakvi su efekti?

Uvek idem legalnim putem, nikada mi nije bila namera da istupim iz zakonskih okvira. Prvi put sam se 2017. obratio Ministarstvu zaštite životne sredine, tada je krenula moja borba. Međutim, video sam da nema svrhe boriti se dalje na taj način jer mi oni nisu odgovarali. Ponovo me je nateralo  da se uključim to što se jedna naša sugrađanka koja ne živi više ovde, već u Smederevskoj Palanci,  takođe obratila ministarstvu i dobila odgovor da  je inspekcija izašla na lice mesta, od sela Neresnica do Kaone, i odgovorila joj da je zamućenost Peka od atmosferskih padavina, što nema veze sa stvarnošću. Takođe su naveli i da su pitali ribolovce šta misle o zagađenosti Peka, a oni odgovorili da misle da nije zagađen. Pitam se čemu onda tolika mašinerija, ljudi u Ministartvu za zaštitu životne sredine, u Ministarstvu za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, čemu toliko ljudi u silnim agencijama za zaštitu životne sredine kad jednog običnog ribolovca možete da pitate šta on misli da li je Pek zagađen. Trebalo je da uzmu uzorak vode i odnesu na analizu. Kučevom protiče Kučajevska reka, koja je bistra kao suza, a uliva se u Pek koji je zamućen kao da je tri meseca padala kiša. Znači, nije tačno to da je od atmosferskih padavina Pek zamućen.

U kom pravcu će dalje ići vaša borba za Pek ako znamo da Kinezi planiraju širenje eksploatacije rude bakra?

Kada sam 2017. pisao ministarstvu inspekcija je izašla na lice mesta, u okolini rudnika, i tada je pronađeno prisustvo teških metala. Tada je naloženo rudniku da prestane da izliva otpadne vode, ali su oni nastavili po starom. Onda sam ponovo nastavio da pišem ministarstvu i ništa mi nisu odogvorili. Po nekim mojim nezvaničnim saznanjima podneta je prekršajna prijava protiv kompanije, pa su oni platili verovatno neku minimalnu novčanu kaznu. Mislim da je ugrožavanje zdravlja živih bića, odnosno tolikog broja ljudi i životinja u slivu Peka ipak krivično delo, a ne prekršaj. Prošle nedelje sam u Majdanpeku uzeo uzorak vode sa samog „mesta zločina“, odnosno, na samom mestu gde se iz onih cevi transportuje otpadna voda u Mali Pek i predao u laboratoriju. Do kraja ove nedelje očekujem rezultate analiza pa ćemo u zavisnosti od toga videti šta dalje.

Uzorak vode

Šta je konkretno potrebno da bi se zaustavila ili preduprelila moguća ekološka katastrofa? Hoće li u slučaju Peka građani pobediti, da li ćete sačuvati vašu reku?

U planu je osnivanje zvaničnog udruženja za zaštitu reke Pek i pokretanje tužbe za, ako ništa drugo, izmenu članova ugovora koji dozvoljavaju kineskoj kompaniji ispuštanje tih otrovnih voda u Pek. Iskreno se nadam da će sve to uroditi plodom i da će građani pobediti, da ne gajim takvu nadu ne bih se ni upuštao u ovu priču. Probaćemo da zakonskim putem dođemo do glavnog cilja – blistavog i čistog Peka.

Mesto gde se otpadne vode ispuštaju u Mali Pek

Kako ocenjujete odnos lokalnih vlasti, bivših i sadašnje, u rešavanju ovog problema?

Mislim da su lokalne vlasti malo spore po tom pitanju.  Celu mašineriju morao sam da pokrenem da bi se nešto pomaklo sa mrtve tačke. Verovatno je cela gužva uticala i na opštinsku upravu da se malo pokrenu, pa su uzorkovali vodu na dva mesta. Prvi uzorak uzeo je ZZJZ Požarevac, a analize su pokazale prisustvo ogromne količine teških metala, dok je drugo uzorkovanje dva dana kasnije vršio ZZJZ Zajačar i rezultati su pokazali da je došlo do smanjenja tih teških metala. Verovatno su u međuvremenu prekinuli sa ispuštanjem otpadnih voda iz rudnika u Pek, pa su zato rezultati bolji.

Imate li nekih neprijatnosti zbog vašeg aktivizma i javnih prozivki odgovornih? 

Nisam imao nikakvih negativnih iskustava, ni poziv, ni poruku, što je i meni neverovatno. Odlučio sam da istrajem u ovoj borbi.

Hoće li Kučevljani  i meštani okolnih opština učestvovati u najavljenom „ekološkom ustanku“ u Beogradu, imate li plan?

Nadam se da će i stanovnici opština kroz koje protiče Pek učestvovati na ekološkom ustanku u Beogradu, ali to ne mogu da tvrdim, a ja sigurno hoću. Ako sada ništa ne uradimo po pitanju zagađenja Peka, ovaj deo Srbije možemo da otpišemo, jer nema života pored ovako otrovne reke.

Pek 6. marta

Dokle ste spremni da idete u toj borbi? Da li vam je padalo na pamet da odustanete?

Nikada nisam razmišljao da odustanem, sve dok ima bar malo nade da nešto može da se uradi, ići ću, uslovno rečeno, u borbu. Ako sada nešto ne uradimo, ako se mi ne izborimo za naše živote, ko će drugi?